Decenijama su Francuska i Nemačka vodeći tandem i motor Evrope i zajedno rade na tome da ujedine kontinent, piše u autorskom tekstu za „Prodžekt sindikejt“ Jozef Jefe, urednik nemačkog „Di Cajta“ i počasni profesor na više univerziteta.
On svoju tvrdnju o različitosti te dve države slikovito objašnjava:
„Francuska želi da vozi „evro-porše“ zajednički kupljen na lizing, dok Nemačka insistira na štednji novca za gorivo“, navodi Jefe dodajući da dve vodeće države EU ne prate istu mapu puta.
„To nije iznenađujuće. Kako je primetio bivši nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, Francuska i Nemačka na svet gledaju različito i imaju različite interese. Istina je da su francusko-nemačke različitosti stare koliko i EU“, piše Jefe.
„Ta podela muči trenutne lidere, Emanuela Makrona i Angelu Merkel, baš kao što je i njihove važne prethodnike Šarla De Gola i Konrada Adenauera, još otkako su njih dvojica pružili ruku jedan drugom preko Rajne pre 60 godina. Oni su hteli da dva dugogodišnja neprijatelja pretvore u prijatelje od poverenja. Ali, države se ne venčavaju, one se vode interesima, ne jedne drugima“; navodi Jefe.
Kako nastavlja, kada dve sile blisko sarađuju, pitanje je uvek ko vodi, a ko prati.
„Hiperaktivni Makron želi da vodi Evropu, kao i svi njegovi prethodnici, dok Merkelova neumorno ističe nemačke interese. Razlike se ogledaju i u njihovim ličnostima. Makron je suprotnost Merkelovoj. Dok temperamentni Makron žudi za svetlima reflektora, za Merkelovu, koju u Nemačkoj zovu muti (mama), kontinuitet i oprez su dobro promišljen scenario“, piše, između ostalog, urednik „Di Cajta“.
Kaže da se to ogleda i u njihovoj spoljnoj politici.
„Makron je flertovao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ruskim Vladimirom Putinom i kineskim Si Đinpingom, a onda se razočarano okrenuo od njih. Francuska jednostavno nije u njihovoj ligi. Merkelova, sa druge strane, je uvek držala distancu prema trojici predsednika. Makron je proglasio moždanu smrt NATO, dok bi Merkelova bila poslednja koja bi ugasila svetlo u sedištu NATO“, tvrdi Jefe.
Različitosti u spoljnoj politici Nemačke i Francuske podcrtava nedavnim primerima neslaganja u vezi sa zategnutim odnosima Grčke i Turske, koje su obe članice NATO. Makron je veoma brzo stao na stranu Grčke, koja je i članica EU, dok je Merkelova govorila o „pažljivom balansiranju odnosa sa Turskom“. Nemački stav objašnjava time što Turska „čuva“ granicu sa Sirijom od nekontrolisanog talasa migranata koji bi mogao da preplavi Nemačku.
Navodi i primer sukoba u Nagorno Karabahu, gde je Makron, zajedno sa Putinom i Trampom pozvao Jermeniju i Azerbejdžan na pregovore, dok je turski predsednik Erdogan stao na stranu Azerbejdžana. Jefe primećuje da je Nemačka i u tom slučaju bila veoma oprezna zbog odnosa sa Turskom.
Takođe, objašnjava i da Francuska želi da ima uticaj u Siriji i Libiji, dok Nemačka nema interes u tim zemljama i da se klanja od priče o krizi u tim državama.
Kao primer kako samo glas jedne države može da eliminiše jedinstvo u EU, Jefe dodaje slučaj Kipra, koji je nedavno bio protiv uvođenja sankcija Belorusiji. To je trajalo nedeljama, da bi na kraju bio postignut dogovor o uvođenju sankcija prema 40 beloruskih zvaničnika, što nije uzdrmalo Aleksandra Lukašenka.
„EU je druga ekonomska sila u svetu, ispred Kine, i na papiru ima isto vojnika kao SAD. Ali bogatstvo ne omogućava nekome da bude strateški igrač. Da je tako, Švajcarska bi bila velika sila“, piše, između ostalog, ugledni nemački urednik i kolumnista.
„Naravno, nijedan evropski lider neće propustiti da se poziva na zajedničku evropsku sudbinu. Ali, u slučaju EU, „jedinstvo“ je često u opoziciji da se deluje kao celina. Blok 27 država, ograničen zahtevima za jednoglasnost i pitanjima koje svaka država za sebe smatra suštinskim, nikada neće biti strateški igrač, jer će uvek biti vođena najmanjim zajedničkim sadržaocem koji mogu da prihvate sve zemlje. Čak i da Nemačka i Francuska budu u istom stroju, ostali neće, jer se plaše dominacije te dve zemlje. Dok se ne pretvore u Sjedinjene Evropske Države, članice EU nikada neće potčiniti svoje vitalne strateške interese većini“, piše, između ostalog, Jefe.
Pročitajte još:
