Zbog svog opredeljenja za razvoj multilateralizma Srbija će se uskoro pridružiti toj Asocijaciji, izrazio je uverenje predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa knezom Albertom od Monaka. On je tokom posete Srbiji savetovao da se pridružimo tom neformalnom savezu pri UN koji je formiran septembra prošle godine.
„Mislim da je Asocijacija za multilateralizam i uopšte pokušaj da se reafirmiše multilateralizam, nastao zbog promena u međunarodnim odnosima i zbog toga što se te globalne institucije, na čelu sa Ujedinjenim nacijama, na neki način stavljaju u drugi plan i što su međunarodni odnosi sada u nekoj vrsti haosa. Nema pravila i nema mehanizama kojima može da se utiče na efikasan način da se spreči mogućnost globalnih ne samo tenzija, nego i mogućih sukoba“, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević na pitanje Sputnjika o kakvoj Asocijaciji je reč, o kojoj se vrlo malo zna.
Vodeći dvojac EU bi i Srbiju za saveznika u globalnoj utakmici
On napominje da su pandemija kovida 19, odsustvo solidarnosti i teškoće u funkcionisanju međunarodne zajednice u borbi protiv nečega što predstavlja globalnu opasnost, pokazali koliko je važno da ti multilateralni mehanizmi deluju.
Po oceni našeg sagovornika, u svojevrsnom haosu na međunarodnom planu koji danas imamo, kada nema pravila, kada imamo sukobe koji mogu da eskaliraju, kada principi i norme i standardi koje je ustanovila Povelja UN posle Drugog svetskog rata kako bi se uspostavili mir i bezbednost više ne funkcionišu i ne poštuju se, postoji potreba da se multilateralizam reafirmiše.
To, kako napominje, pretpostavlja uvođenje pravila i standarda koji bi važili na globalnom planu.
„Kada je reč o velikim silama, treba reći da se za povratak međunarodnog prava, standarda i normi pre svih zalažu stalne članice Saveta bezbednosti UN, Rusija i Kina, upravo zbog toga da se politika sile ne bi nametnula politici međunarodnog prava, standarda i normi. I to je jedan od motiva“, napominje Milivojević.
Može li onda jedna neformalna inicijativa pokrenuta od Nemačke i Francuske da postigne ono što već duže vremena ne uspeva Ujedinjenim nacijama da sve članice privoli na saradnju i poštovanje povelje UN i međunarodnog prava?
To što su pokretači formiranja Asocijacije dve vodeće zemlje EU on vidi kao njihov interes u pokušaju da ponovo reafirmišu položaj, status i ulogu Unije u globalnim odnosima. EU je, kako podseća, posle svih teškoća sa kojima je suočena od ekonomske krize 2008. koja još nije prevaziđena u evrozoni, pa sve do danas, suočena sa unutrašnjim problemima. Oni su posebno došli do izražaja izlaskom Velike Britanije iz EU i unutrašnjim odnosima koji dovode u pitanje njeno funkcionisanje kao sistema, smatra naš sagovornik.
„Multilateralizam je u osnovi, ako hoćete i filozofija i funkcionisanja EU kao asocijacije više država. Prema tome, to su motivi ovog dvojca da se ta pitanja pokrenu i to je nešto, mogao bih da kažem, što odgovara manje-više većini zemalja u svetu – da se na scenu vrate neki standardi i norme, neka pravila ponašanja, jer to jedino može da bude garancija mira i stabilnosti u uslovima jednog haosa, kada je sila pre svega motiv u rešavanjima nekih pitanja. Nagorno Karabah nam u ovom trenutku to najbolje dokazuje“, ocena je nekadašnjeg diplomate.
I Amerika je imala svoju „ulogu“
On ne spori da je takvom potezu udarnih članica EU doprinela i orijentacija aktuelne američke administracije oličena u sloganu Amerika pre svega. Ona je, kako kaže, takođe, bila jedan od elementa da se ova inicijativa pojavi baš u Evropi, imajući u vidu i transatlantske odnose koji su ušli u specifične probleme.
Asocijacija za multilateralizam, kako je navedeno na njenom sajtu, neformalna je mreža zemalja ujedinjenih u uverenju da je multilateralni poredak zasnovan na međunarodnom pravu jedina pouzdana garancija za međunarodnu stabilnost i mir i da se zajednički izazovi mogu rešiti samo kroz saradnju.
Cilj joj je da zaštititi i sačuva međunarodne norme, sporazume i institucije koje su pod pritiskom ili su u opasnosti. Zato što je reč o neformalnoj instituciji to joj omogućava uspostavljanje fleksibilnih koalicija zasnovanih na pitanjima oko određenih projekata.
Angažovanje u određenoj inicijativi ne podrazumeva automatsko učešće u drugim inicijativama koje se sprovede u okviru tog saveza. Kako je navedeno, učešće u Alijansi ostaje otvoreno za sve koji dele njenu viziju.
Ko su članice i koliko ih je do sada pristupilo nije, međutim, navedeno. Na osnivačkom skupu u UN krajem septembra prošle godine, uz Francusku i Nemačku, su bile Kanada, Meksiko, Čile, Singapur i Gana. Inicijativu je, kako se moglo videti iz šturih početnih informacija, podržao i Japan, a Velika Britanija je prvo podržala, pa se predomislila. Zbog tradicionalno bliskih veza sa SAD, koje im „vezuju ruke“, niz država su bile oprezne, koliko god se Nemačka trudila da objasni da Asocijacija nije uperena ni protiv koga.
Asocijacija za multilateralizam se do sada sastala četiri puta kako bi promovisala primenu međunarodnog humanitarnog prava, podržala centralnu ulogu Svetske zdravstvene organizacije u upravljanju pandemijom kovida -19, zajednički stav o klimi i predstavili inicijative za unapređenje pristupa svima vakcinama. Teme su bile i digitalna tehnologija i rodna ravnopravnost.
U međuvremenu su još neke države pristupile Asocijaciji. Jasno je to i iz poziva kneza Alberta od Monaka da se i Srbija njoj pridruži.
Odbrana globalizma pod firmom borbe za međunarodno pravo
Analitičar Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da mu ova nemačko-francuska inicijativa deluje kao pokušaj preseljenja centra globalizma iz Vašingtona u Berlin i Pariz i posredno u Brisel.
„Iza ove inicijative se kriju isti slogani onog globalizma koji je harao planetom od devedesetih godina prošlog veka do 2016, do bregzita i do izbora Donalda Trampa za predsednika SAD. Ovo je sada pokušaj spasavanja tog novog svetskog poretka, s tim što su sada Nemačka i Francuska istupile kao inicijatori. Naravno, ostatak EU će uglavnom da ih sledi u tome“, ocena je našeg sagovornika.
On ukazuje na to da se i po terminologiji koja se koristi vidi da je ovo suštinski globalistički projekat. Čak se pežorativno govori o „opasnim iluzijama država nacija“, što je, smatra on, praktično, šifra da je reč o obračunu sa suverenistima i sa novim talasom vraćanja suvereniteta nacionalnim državama.
„Sigurno je da će sada Nemačka i Francuska gledati da što više država usisaju u tu svoju inicijativu, a Srbiju sigurno i na ovaj način žele da u njenoj spoljnopolitičkoj orijentaciji odvoje i od Rusije i od Kine, koje se, iako su i same pristalice multilateralizma, ne pominju u ovoj inicijativi“, kaže Pavić.
Dodatnu sumnju u iskrenost nemačko-francuske priče o reafirmaciji multilateralizma, odnosno međunarodne saradnje na temeljima Povelje UN i međunarodnog prava, izaziva, kako kaže, činjenica da to pokreću dve države koje otvoreno krše Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244.
„Jednostavno, to je samo spasavanje globalizma, pod nekom drugom krinkom, uz poznate floskule o zaštiti ljudskih prava, o poretku zasnovanom na pravilima, što je još jedna šifra koju koriste globalisti, ali i Vašington isto tako kada želi da nametne svoje vrednosti drugima“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Pročitajte još:
