Posle 117 godina otkako je bez svoje zgrade, ovu kulturnu instituciju iščekuje početak rekonstrukcije bivše Vojne akademije u Resavskoj ulici, čime bi ovo zdanje 2024. trebalo da se pretvori u velelepni gradski muzej.
Zdanje, koje je Grad Beograd tokom 2006. i 2007 preuzeo od vlasnika - Ministarstva odbrane za potrebe smeštaja Muzeja grada Beograda, izgrađeno je prema projektu arhitekte Dimitrija T. Leka, u duhu neorenesansne arhitekture.
Prvi deo zgrade prema Resavskoj i Birčaninovoj ulici podignut je 1899, a drugi, ka Nemanjinoj ulici, dograđen je nakon Prvog svetskog rata.
Tajne Beograda: od praistorije do 2000. godine
Direktorka Jelena Medaković za Sputnjik kaže da je kompletan projekat sanacije i rekonstruckije objekta završen, svakog dana očekuju da dobiju građevinsku dozvolu, a u decembru bi trebalo da bude raspisan tender za izvođača radova, čije ime će, ukoliko sve bude po planu, biti poznato u martu.
Čitava rekonstrukcija će, prema njenim rečima, podrazumevati ne samo uređenje eksterijera i enterijera već i sprovođenje izuzetno složenih sistema koji će obezbediti posebne mikroklimatske uslove u čitavoj zgradi sa najsavremenijim vidom tehničke zaštite objekta i eksponata.
„To će nam omogućiti da ugostimo značajne svetske muzejske postavke čije izlaganje zahteva stroga pravila čuvanja eksponata, kontrolu temperature i vlažnosti vazduha i specijalne komore za predmete. Bićemo u mogućnosti da izložimo svaki predmet, bilo da je reč o uljanoj slici, tekstilu, koži, drvetu ili retkim dokumentima na papirusu”, naglasila je Medaković.
Ukupna površina zgrade na tri nivoa iznosi više od 17.000 kvadrata bruto površine.
Za gostujuće izložbe biće opredeljeno oko 1.200 kvadrata, depoi i trezori zauzeće oko 6.000 kvadrata, a između 6.000 i 7.000 kvadrata biće prostor za stalnu postavku koja će se menjati.
I mamut u kolekciji
Muzej grada Beograda baštini arheološku, istorijsku i umetničku zbirku, a raspon artefakata koje čuva obuhvata 8.000 godina. U organizaciji stalne postavke primeniće se hronološki i tematski princip.
„U prizemlju krenućemo sa arheologijom. Voleli bismo da pokažemo i mamuta koji se čuva u našem depou. Imamo bogatu arheološku zbirku koja datira iz vremena neolita sa kolekcijom iz gvozdenog doba i keltskim nalazima za koje su vrlo zainteresovani čak i stručnjaci sa Univerziteta u Edinburgu. Istorijska zbirka pokriva period do 2000. godine. Izložićemo i fotografije koja svedoče o istoriji Beograda. Tu značajno mesto zauzimaju kolekcije Anastasa i Konstantina Jovanovića. Zbirka slika svakako je najatraktivija i ona će zauzeti dobar deo prostora, a nadamo se da ćemo u naredne tri godine dopunuti tu celinu”, objasnila je Medaković.
Čitaonica i prostor za dečju edukaciju
Planirano je da muzej poseduje veliku čitaonicu i da bogata biblioteka postane dostupna građanima.
„Imaćemo salu za konferencije, prostore za dečiju edukaciju, dokumentacioni centar i za restauratorski i konzervatorski atelje. Želimo da pružimo građanima priliku da u muzeju nabave željenu literaturu, predmete primenjene umetnosti i replike značajnih dela, a studentima mogućnost za dodatnu edukaciju, jer muzeji imaju mnogo veću društvenu funkciju od samog čuvanja i izlaganja predmeta”, istakla je Jelena Medaković.
Glava cara Makrina – dragulj Muzeja grada Beograda
Vredni neolitski nalazi, kolekcija antičkih uljanih pogrebnih lampi, slike Paje Jovanovića i Uroša Predića, Četvorojevanđelje, stare i retke knjige neprocenjive vrednosti, najlepši primerci nakita dinastije Karađorđevića, najveća kolekcija gravira iz 16. i 17. veka uglavnom sa motivima Beograda, deo su bogate kolekcije Muzeja grada Beograda.
Direktorka Jelena Medaković među artefaktima od izuzetne vrednosti izdvaja Glavu cara Makrina (217/218. godine), za koju kaže da je možda i najveći raritet u Muzeju.
„Makrinova glava je jednom izložena. Ne možemo da procenimo njenu vrednost. Pretpostavlja se da postoji još jedna“, podseća Medaković i dodaje da u Muzeju razmišljaju da posle „Kosovke devojke“ Uroša Predića u Konaku kneginje Ljubice izlože upravu ovu bronzanu bistu.
Bista u kolekciji Muzeja grada otkrivena je u ataru sela Boleč, u blizini pretpostavljene trase puta iz Singidunuma ka Viminacijumu, kod današnjeg Ritopeka, koji je tada, moguće, bio carski posed. Pretpostavlja se da je bista bila naručena za vilu gradskog ili rudarskog magistrata, u kojoj je i bila postavljena.
Legati – posebnost Muzeja grada Beograda
U novoj zgradi Muzej grada će moći da izlože i zaostavštine značajnih ličnosti čiji su legati u njegovom sastavu.
„Muzej grada Beograda je po tome specifičan. Imamo skoro 50 pokretnih i nepokretnih legata. Naš plan je da na šest meseci smenjujemo izložbe naših sugrađana koji su svoju imovinu ostavili gradu”, navela je Medaković.
Direktorka Muzeja grada je podsetila da se Legat Ive Andrića nalazi u njegovom stanu i otvoren je za posetioce.
„Imamo fantastičan Legat Roberta Cinklera Gašparevića koji od 1976. nije javno dostupan prostor, Legat Tome Rosandića je već 10 godina zatvoren. Imamo nepokretne legate Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Mage Magazinović, izuzetno vredan legat kompanije Jugoeksport koja je u vreme svog prosperiteta kupovala dela najznačajnijih predstavnika moderne umetnosti. Tu je i čuveni legat Fregl, kao i Zbirka ikona Sekulić sa retkim i vrednim telokritskim ikonama”, navela je Medaković.
Muzej Ive Andrića, Konak kneginje Ljubice, Zbirka ikona Sekulić, Muzej Jovana Cvijića ostaće i dalje otvoreni i kada zgrada u Resavskoj bude završena.
Muzej Paje Jovanovića je restitucijom vraćen vlasnicima, a kolekcija je ostala Muzeju grada pa će dela Paje Jovanovića, prema rečima direktorke Medaković, imati posebno mesto u stalnoj postavci.
U posedu Muzeja grada Beograda su Muzej banjičkog logora i Arheološko nalazište u Vinči, takođe otvoreni za javnost. Muzej u Mladenovcu je obnovljen, a pri kraju su radovi u Zavičajnom muzeju u Zemunu.
Stalno dopunjavanje kolekcije
„Uprkos tome što decenijama nemamo mogućnost da izložimo svoju kolekciju, legatori nam poklanjaju svoju zaostavštinu. Muzej svake godine i otkupljuje predmete i kolekcije i svako odeljenje po nešto nabavi kako bi dopunilo zbirku. Ponekad nam promaknu vredna dela te tako prošle godine nismo bili u prilici da reagujemo kada je prodato delo Paje Jovanovića, jer je cena od 460.000 evra prevazišla naše mogućnosti“, objašnjava direktorka Muzeja grada.
Medaković je rekla da im je odlukom Grada Beograda ove godine opredeljen fond za otkup dela savremenih stvaralaca.
Paja Jovanović – jedan slikar, 12 fotografa, 24 umetnička dela
U Resavskoj 40b trenutno je postavljena izložba 10 slika Paje Jovanovića i fotografija koje su načinili priznati fotografi inspirisani Pajinim delima.
„Nasuprot muzejskih vođenja koja su ista i nameću posetiocu jedan ugao gledanja na sliku, ovde nastojimo da pokažemo da se klasični slikar može doživeti i interpretirati savremenim jezikom, a da se njegovo delo ni na koji način ne skrnavi”, objasnila je Medaković neobičan koncept nove postavke koju je Muzej priredio.
Ona je pojasnila da su angažovani fotografi imali potpunu slobodu u izboru dela i načinu prikaza.
„Zavisno od poetika, neko je radio interpretaciju dela Paje Jovanpovića, a neki su se pozabavili konceptom, poput Miloša Nadeždina čiji je rad uspešan advertajzing koji uvlači posetioca u inrterakciju sa delom. Imate i socijalno angažovane fotografije, te tako Romkinju, koja se nalazi na socijalnoj margini, ovde vidimo u ulozi dame iz visokog društva. Miša Obradović je sopstvenu ženu prepoznao u Pajinoj supruzi, Muni. Muni je bila Pajina muza, kao što je i supruga fotografa model na njegovim fotografijama”, kaže Medaković.
Ona navodi i da su podaci o poseti Muzeju Paje Jovanovića poražavajući.
„Fotografi, nekadašnji svetloslikari, ukoliko rade kvalitetno, mogu da doprinesu vidljivosti i targetiraju novu publiku koja možda do sada muzeju nije bila dostupna”, navela je Medaković.
Planovi – Andrić i Kneginja Ljubica
Do kraja godine, u Resavskoj ulici Muzej grada će pre zatvaranja zgrade i početka rekonstrukcije prirediti još dve manje postavke dela savremene umetnosti.
U Muzeju se nadaju da će konačno započeti izradu planova i dokumentacije za rekonstrukciju Konaka kneginje Ljubice, a sledeće godine planiraju obeležavanje 60 godina od kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Pročitajte još:
