U Sovjetskom Savezu snajperistkinje su učili da deluju bez suvišne opreme – davali su im snajpersku pušku Mosin-Nagant (Moskovku) sa mecima, lopatu i osnovnu opremu za pohod.
„Najvažnije od svega je što su im davali i dve bombe – jednu namenjenu za Nemce, a drugu za sebe u krajnjem slučaju, kako ih ne bi zarobili, silovali, mučili i kako ne bi stradale od ruke neprijatelja. Pojedine žene su tokom rata umesto dve granate radije nosile sa sobom zaplenjeni nemački pištolj, a poslednji metak je bio predviđen za njih“, piše autor članka.
U tekstu se takođe govori o putu poznate snajperistkinje Roze Šanjine, koja je uspela da likvidira 75 nemačkih vojnika i oficira.
„Šanjina je bila mila poput mačeta, ali je bila i opasna poput sibirskog tigra“, piše američki novinar.
Ona je bila jedna od preko dve hiljade sovjetskih žena, koje su se bile obučene ta taj opasni, vojni zanat.
Ističe se da u SSSR snajperistima nije bilo dozvoljeno da vode dnevnike, kako protivnik ne bi mogao da dođe ni do kakve korisne informacije. Međutim, Šanjina je vodila dnevnik i u njemu beležila najintimnija osećanja.
„Moja sreća je u borbi za sreću drugih. Ako je zarad opšte sreće potrebno poginuti, ja sam spremna za to“, pisala je Roza u dnevniku samo sedmicu pre svoje smrti.
Ona je poginula u borbi u Istočnoj Pruskoj 27. januara 1945. godine, pokušavajući da spase ranjenog oficira artiljerije. Imala je 20 godina.
Među drugim sovjetskim snajperistkinjama, koje su ulivale strah u srca agresora, bile su i Ljudmila Pavličenko i Nina Petrova.
Prema zvaničnim podacima, Pavličenkova je likvidirala 309 nacista. Autor članka ističe da se ona sastala sa predsednikom SAD Frenklinom Ruzveltom u Beloj kući.
Medicinska sestra Nina Petrova je, zahvaljujući svojoj upornosti, postala snajperista sa 48 godina i istakla se na bojnom polju.