Režiser Sergej Mokricki, snimio je, po mnogima, vizuelno inventivno delo — film sa spektakularnim ratnim scenama, kojima mogu da pozavide i najskuplji holivudski blokbasteri.
Kritičari kažu da je u odnosu na „Staljingrad“, najgledaniji ruski film slične tematike, „Bitka za Sevastopolj“ film sa mnogo više duše.
Reditelj Mokricki za Sputnjik i kaže da su u centru pažnje njegove priče upravo ljudi.
„Rat za mene nisu oružje i eksplozije, već ljudski odnosi. I to bliski ljudski odnosi, u veoma tragičnim okolnostima. Veoma je interesantno posmatrati te odnose. Posebno je interesantna žena u ratu, interesantna kada mora voleti i ubijati. To upravo i jeste srž filma. Zato sam planirao od samog početka da to pre svega bude film o ljubavi. O mržnji prema ratu, a ne o samom ratu…“
Mokricki napominje da je snimanje ovog rusko-ukrajinskog filma započeto u vreme dešavanja na Majdanu i sukoba koji još traju u Ukrajini.
Iako Mokricki posebno ističe da je „Bitka za Sevastopolj“ potpuno antiratni film, u Ukrajini ne dele svi njegov pacifistički stav.
Producentkinja filma Natalija Mokrickaja mišljenja je da je, u ovim okolnostima, za očuvanje antiratne poruke do kraja filma bilo ključno to što je čitav umetnički tim ruski.
To i jeste glavni razlog zbog kog se film dopada gledaocima i u Ukrajini i u Rusiji, smatra ona.
Film je zasnovan na događajima iz gotovo neverovatnog života Ljudmile Pavličenko. Na početku je vidimo kao studentkinju istorije, potom kao ratnog heroja… A onda već u SAD, pošto je bila pozvana da predstavlja interese SSSR-a u pregovorima oko otvaranja drugog fronta, gde je briljirala. Nakon toga ona dobija najviše zvanje — heroj SSSR-a.
Sve je ovo stalo u život jedne krhke žene, koja je napisala knjigu „Herojska stvarnost“, a koja je bila osnovni izvor za scenario. Nema izmišljenih događaja ili likova, sve je autentično.
Mokricki kaže da je film napravljen za širu publiku, da nije umetnički ili festivalski, ali da mu je veoma drago što ga je publika dobro primila.
„Želeo sam da pokažem da Ljudmila u nišanu nije smela da vidi čoveka, već figuru. Njen prvi pucanj na frontu bio je u ime osvete za ubijenog saborca. Na kraju, kada u Nemcu kojeg je upravo ubila vidi čoveka koji je takođe imao svoju ženu sa kojom je mogao živeti srećno, a sama je tri dana pre toga sahranila voljenog čoveka, ponovo počinje da se pita — čemu rat“, kaže on.
Ova tema je, kako kaže, aktuelna i danas, pa je glavna poruka filma da je rat nešto užasno“, smatra Mokricki.
Producenti se nadaju da će „Bitka za Sevastopolj“ biti prikazana u većini evropskih i azijskih država. Film je već prodat Kini, Tajlandu, Japanu i Južnoj Koreji, gde vlada veliko interesovanje za ratne filmove.
Distribucijom filma se bavi „Foks internešenel", a pitanje je pod kojim će nazivom biti prikazan u inostranstvu, s obzirom na to da su Ukrajinci promenili naziv filma.
Mokrickaja za Sputnjik kaže da je od početka zamišljeno da se film zove „Bitka za Sevastopolj“.
„Ako pogledate i dokumentaciju koja je pratila snimanje filma, videćete da postoji samo taj jedan naziv. Ali, naravno, za Ukrajince, Sevastopolj predstavlja fantomski bol (s obzirom na to da je 2014. godine Sevastopolj kao krimski grad ušao u sastav Rusije). Zato je jasno zbog čega su oni promenili ime… Ipak, mislim da je i ’Nesalomiva‘, kako su film nazvali u Ukrajini, dobro ime…“, zaključuje ona.