Ovako spoljnopolitički analitičar Saša Adamović za Sputnjik komentariše drugu debatu Trampa i Bajdena koja je održana istovremeno za TV mreže En-Bi-Si (NBC) i Ej-Bi-Si (ABC), iz Floride i Pensilvanije.
Agresivno prema Trampu — blago prema Bajdenu
„Očito je da se kada posmatramo ta dva odvojena paralelna televizijska intervjua između Trampa i Bajdena, vidi potpuno različit pristup prema dvojici kandidata. Voditelji koji razgovaraju sa Trampom su mnogo agresivniji i trude se da sve što on izgovori stave pod znak pitanja, dok su oni koji razgovaraju sa Džoom Bajdenom prema njemu mnogo blaži i u širokom luku zaobilaze mnoga pitanja, pogotovo ona koja bi mogli da postave s obzirom na višedecenijsku političku ulogu koju Bajden igra u američkoj politici“, smatra analitičar.
On dodaje da je primetno da se nastavlja trend da mediji glavnog toka, koji su inače sve četiri godine njegovog mandata bili agresivno neprijateljski prema Trampu, nastavljaju da „maze“ Džoa Bajdena i da budu veoma neprijatni prema predsedniku SAD. Sa druge strane, tvrdi on, u kampanju na strani Bajdena uključile su se i najuticajnije društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera, koje idu toliko daleko, da se usuđuju da cenzurišu ono što uradi Tramp ili njegova kampanja:
„Poslednji slučaj je bio kada je ’Njujork post‘ objavio prilično eksplozivan izveštaj o korupcionaškoj aferi u kojoj je učestvovao sin, u to vreme potpredsednika Amerike, Džoa Bajdena Hanter i izgleda da je i njegov otac, aktuelni Trampov izazivač, i te kako bio umešan u celu priču. Ali mediji glavnog toka pokušavaju da tu priču zakopaju, odnosno da joj ne daju na značaju i da je relativizuju, sve u cilju da priča koja bi možda mogla da bude jedna od najvećih korupcionaških afera u Americi ode u drugi plan i da ne nanese štetu Bajdenu u ovih nekoliko nedelja do predsedničkih izbora.“
Zakopana priča o korupcionaškoj aferi Bajdena
Prema rečima našeg sagovornika, ankete javnog mnjenja, prema kojima Bajden ima prednost u odnosu na aktuelnog predsednika SAD, nisu nešto što oslikava realnost, jer je jasno da se u dosadašnjem toku kampanje nije ništa desilo što bi moglo da dâ toliku prednost izazivaču. Ali, dodaje on, izgleda da su istraživanja javnog mnjenja takođe u funkciji pretpostavljene pobede Bajdena i da mogu biti i mač sa dve oštrice. One bi mogle da uspavaju Bajdenove pristalice koje mogu da pomisle da je bitka već dobijena i da trećeg novembra ne izađu da glasaju.
Ono što smo videli u drugoj debati nije donelo ništa novo u odnosu na prvu. Ali je, ističe Adamović, ostalo problematično to što je izbegnuto da se Bajdenu postave neka važna pitanja, pogotovo ona koja se tiču korupcionaške afere iz perioda kada je on bio potpredsednik, kao i to što je Bajden izbegao odgovor na pitanje šta namerava da uradi sa Vrhovnim sudom, jer je očito da demokrate nisu zadovoljne što će nakon izbora i potvrde u Senatu Ejmi Koni Beret konzervativci ubuduće imati veliku prednost u Vrhovnom sudu SAD.
Birači već opredeljeni
On podseća da su tradicionalno druga i treća debata predsedničkih kandidata manje gledane nego prva i to, prema njegovom mišljenju, ukazuje da se najveći broj birača u Americi već opredelio za koga će glasati.
„Mali je broj neodlučnih, a ono što bi moglo biti važno u toj trećoj debati, jeste to da predsednik Tramp postavi ponovo na dnevni red pitanje i Vrhovnog suda i korupcije Bajdenovog sina i možda bi Tramp u toj debati zapravo mogao da stekne poneki poen. Ali, kažem, debate neće biti presudne na ovim izborima“, zaključuje Adamović.