To u svom tekstu. čije su objavljivanje na svojim platformama blokirali Fejsbuk i Tviter, piše Njujork post. Ovaj američki medij poziva se na „procurele“ i-mejlove koje je Vadim Požarski, visoki funkcioner ukrajinske energetske kompanije „Burisma“, poslao Hanteru Bajdenu 17. aprila 2015, godinu dana pošto je Hanter Bajden postao član borda sa platom od 50.000 dolara mesečno.
Tajna prepiska Bajdenovog sina
Sastanak za koji se nije do sada znalo pominje se u poruci zahvalnosti koju je Požarski poslao Bajdenu mlađem.
„Dragi Hanteru, hvala ti što si me pozvao u Vašington i omogućio mi da se sretnem sa tvojim ocem i provedem neko vreme sa njim. To je zaista čast i zadovoljstvo“, stoji u mejlu.
Raniji i-mejl, iz maja 2014. godine, takođe pokazuje da je Požarski, treći čovek „Burisme“, zamolio Hantera Bajdena za „savet kako bi mogli da iskoriste njegov uticaj“ u korist kompanije.
Ovo otkriće dolazi u trenutku kada Bajden tvrdi da „nikada nije razgovarao sa sinom o njegovim poslovima van Amerike“.
Samo osam meseci pošto je Požarski i-mejlom zahvalio Hanteru Bajdenu što ga je upoznao sa ocem, tadašnji potpredsednik SAD Džo Bajden kontaktirao je ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i premijera Arsenija Jacenjuka kako bi ih pritisnuo da se reše tužioca Viktora Šokina, preteći im da će zaustaviti zajam od milijardu dolara, navodi „Njujork post“.
Stariji Bajden je tvrdio kako traži smenu Šokina zbog sumnje na korupciju, koju je iznela Evropska unija.
O ovom slučaju Bajden je već govorio 2018. pred Savetom za spoljne poslove SAD, kada je priznao da je izvršio pritisak na ukrajinske čelnike, piše američki list.
„Pogledao sam ih i rekao: Odlazim za šest sati. Ako tužilac ne bude otpušten, nećete dobiti novac“, svedočio je Bajden Savetu za spoljne poslove SAD 2018. godine.
Šokin je rekao da je u vreme kada je otpušten, u martu 2016. godine, imao poseban plan za istragu kompanije „Burisma“, koja bi uključivala i ispitivanje svih članova borda direktora, uključujući Hantera Bajdena.
U međuvremenu, i-mejl datiran na 12. maj 2014, nedugo nakon što je Hanter Bajden postao član borda direktora „Burisme“, pokazuje da je Požarski pokušao da iskoristi njegov politički uticaj u korist kompanije.
Poruka sa naslovom „Hitna stvar“ poslata je i Hanterovom poslovnom partneru Devonu Arčeru, koji je takođe bio u bordu „Burisme“ u to vreme.
Požarski je napisao da „predstavnici novih vlasti agresivno pokušavaju da priđu N. Z. kako bi uzeli novac od njega“.
N. Z. nije identifikovan u i-mejlu, ali se pretpostavlja da se radi o Mikoli Zločevskom, čije ime je ukrajinska verzija imena Nikola.
Kada je propao taj pokušaj da uzmu novac, „prešli su na konkretne akcije u formi istražnog postupka“, napisao je Požarski.
„Hitno nam je potreban tvoj savet kako možemo da iskoristimo tvoj uticaj i da pošaljemo poruku ili signal da se zaustavi ono što se smatra politički motivisanom akcijom“, dodao je Požarski.
Hanter Bajden mu je odgovorio da je sa Arčerom u Kataru i zatražio više informacija o „formalnim optužbama koje se stavljaju na teret Burismi“.
„Ko stoji iza tog napada na kompaniju? Ko u trenutnoj prelaznoj vladi može da zaustavi taj napad“, napisao je Hanter Bajden.
Razmena i-mejlova usledila je istog dana kada je „Burisma“ saopštila kako je član borda direktora te kompanije postao Hanter Bajden, koji je zadužen za „pravni deo“ i „obezbeđivanje podrške u međunarodnim organizacijama“, kako stoji u saopštenju koje je u međuvremenu skinuto sa sajta „Burisme“.
Prema medijskim izveštajima, Hanter Bajden ušao je u bord direktora „Burisme“ u aprilu 2014.
Njegov advokat je saopštio kako Bajden mlađi „nije bio deo menadžmenta“ niti je „bio zadužen za pravne poslove“.
Četiri meseca posle prepiske Bajdena mlađeg i Požarskog, Arčer je prosledio Hanteru i-mejl sa naslovom „uticaj rasta poreza na proizvodnju kompanije“, u kome se pominju i reči Požarskog da je ukrajinska vlada predložila parlamentu novi zakon o oporezivanju.
„Ako bude usvojen, taj zakon će ubiti celu privatnu gasnu produkciju u zametku“, napisao je Požarski.
Bajdenova ljutita reakcija
U septembru 2014, Požarski je takođe naveo da će te informacije „podeliti sa američkom ambasadom u Kijevu i kancelarijom Amosa Hohštajna u SAD“. U to vreme, Hohštajn je bio specijalni izaslanik i koordinator Stejt Departmenta za međunarodne energetske poslove.
U decembru 2017. godine, ukrajinska državna kompanija „Naftogaz“, objavila je da joj se Hohštajn pridružio kao „nezavisni direktor“, ali je on pre nekoliko dana podneo ostavku.
„Kompanija je prinuđena da potroši neograničeno vreme kako bi se borila protiv političkog pritiska i napora oligarha da se obogate kroz upitne transakcije“, napisao je Hohštajne u komentaru objavljenom u „Kijev postu“.
Džo Bajden je do sada uvek negirao da postoji bilo kakav sukob interesa u vezi sa njegovom nekadašnjom funkcijom i poslovima njegovog sina u „Burismi“.
U februaru je, gostujući na En-Bi-Si-ju, na pitanje da li postoji nešto pogrešno u tome što je Hanter Bajden prihvatio funkciju u ukrajinskoj kompaniji, znajući da ta kompanija želi da dođe do njega kao potpredsednika, Bajden odgovorio da to nije istina.
Tokom konvencije Demokrata u decembru u Ajovi, jedan od članova te stranke optužio je Džoa Bajdena kako je „poslao sina u Ukrajinu da bi dobio posao u gasnoj kompaniji, iako nije znao ništa o gasu, kako bi imao pristup predsedniku“.
Bajden je na te tvrdnje reagovao veoma ljutito, odgovorivši tom članu stranke da je „prokleti lažov koji govori neistine“, usput ga vređajući zbog fizičkog izgleda.
Njujork post tvrdi da su ovi i-mejlovi „procureli“ iz laptopa koji je 2019. donet u servis u Bajdenovoj matičnoj državi Delaver.
Kako navodi američki list, pored i-mejlova, pojavio se i video snimak na kome se vidi Hanter Bajden kako koristi narkotike.
Vlasnik servisa tvrdi da je laptop doneo čovek koji se nikada nije više pojavio, nije platio servisiranje niti su uspeli da ga kontaktiraju. On nije mogao da potvrdi da je laptop doneo Hanter Bajden, ali je rekao da je na laptopu bila nalepnica sa nazivom fondacije „Bo Bajden“, koja nosi ime pokojnog Hanterovog brata.
FBI zaplenio laptop iz kog su iscurela tajna pisma
Prema tvrdnjama američkog lista, FBI je u decembru zaplenio laptop, kada ih je vlasnik obavestio o njegovom postojanju, ali je prethodno napravio kopiju hard diska koju je dao advokatu Robertu Kostelu, bivšem zastupniku gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija.
Stiv Banon, bivši savetnik Donalda Trampa, još u septembru je tvrdio da postoji kopija tog hard diska, a onda ju je Rudi Đulijani dao Njujork postu.
„Njujork post“ je poslao pitanja FBI-ju u vezi sa zaplenom laptopa, ali su ih oni uputili na kancelariju tužioca u Delaveru. Tamo je rečeno da ne mogu ni da potvrde ni da demantuju istragu.
I advokat Hantera Bajdena odbio je da komentariše ove optužbe, napadajući Đulijanija.
„On je širio diskreditovane teorije zavere o porodici Bajden, otvoreno se oslanjajući na glumce povezane sa ruskim obaveštajcima“, rekao je o Đulijaniju advokat Džordž Mesajres.
U Bajdenovom izbornom štabu demantovali su da se bivši potpredsednik SAD sastajao sa Vadimom Požarskim.
„Proverili smo zvanični raspored Džoa Bajdena i njegove sastanke u to vreme i do tog susreta nije došlo“; rekao je predstavnik Bajdenovog izbornog štaba Endrju Bejts za „Njujork tajms“.
Na pitanje da li je mogao da se dogodi „kratak susret Bajdena i Požarskog“, Bejts je odgovorio da je to „tehnički moguće“, ali „malo verovatno“. Dodao je da „nema nikakvih svedočanstava da su se njih dvojica sreli“ i da Bajden u svakom slučaju neće komentarisati bilo šta o kompaniji „Burisma“.
Požarski nije za „Njujork post“ želeo da komentariše ove tvrdnje.
Inače, društvene mreže Fejsbuk i Tviter blokirale su šerovanje ovog teksta „Njujork posta“, uz obrazloženje da koristi „hakovani materijal“.
Kasnije je generalni direktor Tvitera Džek Dorsi naveo da je takav potez te društvene mreže neprihvatljiv.
