Da su odnosi SAD i Kine na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija, sporeći se po mnogim pitanjima, od trgovinskih, vojnih i bezbednosnih, do onih oko pandemije virusa korona, potvrdili su i najnoviji događaji u koje je upleten Tajvan.
Zvanično, jedna od 23 pokrajine Narodne Republike Kine koja praktično nema suverenitet nad tim ostrvom, Tajvan je uvek bio pod jakim uticajem Amerike. Odnosi SAD i Tajvana formalno su prekinuti 1979, kada je Vašington priznao vlasti u Pekingu, ali su se oni sve vreme nezvanično održavali.
Amerika i Tajvan — saveznici u napadu na Kinu
Tajpej je u SAD uvek video najvažnijeg saveznika, pre svega u dobavljanju vojne opreme. U najnovijem „ratu“ protiv Kine, Vašington je izgleda rešio da to obilato koristi.
Mediji u Pekingu su tokom dva dana detaljno izveštavali da su kineske vlasti u specijalnoj operaciji sprečile stotine slučajeva špijunaže u koje su umešani tajvanski špijuni. Oni su pod maskom akademske razmene i poslovnih aktivnosti prikupljali informacije i tražili nove saradnike sa kineskog kopna koji bi radili za njih, objavio je kineski „Global tajms“.
Stručnjak za borbu protiv terorizma pri Kineskom institutu za savremene međunarodne odnose u Pekingu Li Vei kaže da su koristeći zajednički jezik i kulturu putem međuljudskih kontakata regrutovali ljude, a da su glavna meta špijunaže fakulteti, istraživački instituti i nevladine organizacije.
U toj akciji otkrivene su i bliske veze između secesionističkih snaga u Hong Kongu i na Tajvanu, pri čemu je Tajvan bio sponzor hongkonških aktivista koji su izazvali veliki haos na ulicama tog grada.
Tajvansko špijuniranje i američki faktor
Na pitanje može li se, s obzirom na trenutne odnose Pekinga i Vašingtona, govoriti o umešanosti američkog faktora u ovu priču, dobar poznavalac situacije na Dalekom istoku, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da takva mogućnost nikada ne može da se isključi, pogotovo što su SAD i Tajvan stari saveznici.
On podseća da Peking nikada nije dovodio u pitanje stav da neće dozvoliti nezavisnost Tajvana, visokorazvijenog ostrva veličine Holandije sa 25 miliona stanovnika.
„Postoji višedecenijski ideološki rat između Tajvana i Pekinga i u to se veoma dobro uklapa sadašnja spoljna politika SAD, koje idu na sputavanje Kine gde god mogu. To će biti praksa koja će se događati u narednim decenijama bez obzira da li su demokrate ili republikanci u Beloj kući“, nema sumnju Korkodelović.
On smatra da je u pitanju pokušaj obuzdavanja velike, značajne ekonomske, vojne, geopolitičke i geostrateške sile, da je malo verovatno da će se ići na otvoren oružani sukob, ali i da ne isključuje mogućnost incidenta, gde je opet Tajvan nezaobilazan.
„Analitičari smatraju da ukoliko bi i došlo do nekog ograničenog incidenta između SAD i Narodne Republike Kine, onda bi to bilo na mestima sklonim incidentima kao što je to Tajvanski moreuz, ili Južno kinesko more. Čitava atmosfera pogoduje tome da SAD sarađuju na nizu polja sa Tajvanom, pa i na špijunskom“,ocena je sagovornika Sputnjika.
Prodaja oružja — da li je samo predizborna kampanja
Korkodelović dodaje da u tako konfliktnim odnosima dve sile ne čudi vest da Bela kuća namerava da proda tri tipa oružja Tajvanu. Radi se o raketnom lanseru, dalekometnim raketama vazduh-zemlja i delovima za ispaljivanje raketa sa borbenog aviona F-16.
„Kina će imati pravo da odgovori na ovaj potez SAD, zavisno od toga kako se situacija bude odvijala“, odmah je reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova, ističući da bi prodaja oružja Tajvanu narušila suverenitet Kine.
Koliko god ova vest izgledala kao deo predizborne kampanje, jer je najavljeno da bi prodaja trebalo da počne do 3. novembra, kada su predsednički izbori u SAD, Korkodelović ipak smatra da je to više od puke kampanje.
A da je prodaja američkog oružja Tajvanu slika i prilika trenutnih odnosa Vašingtona i Pekinga, svedoči i podatak da je početkom 2010. odluka administracije tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame, da dozvoli prodaju naoružanja Tajvanu, izazvala žustar odgovor Pekinga. Kina je obustavila brojne vojne kontakte sa SAD i zapretila sankcijama svim američkim firmama umešanim u prodaju. U avgustu naredne godine, uoči posete tadašnjeg američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Kini, Vašington je da bi spustio loptu, odbio da proda nove lovce Tajvanu, što su tamošnji vojni izvori prokomentarisali ocenom da su „veoma razočarani u SAD“.
Ovoga puta su se interesi starih saveznika poklopili. Najnovija prodaja oružja je, kako kaže naš sagovornik, samo jedna od manifestacija sve tvrđeg stava Vašingtona prema Pekingu.
„Neke stvari su daleko otišle i postoji široka saglasnost u američkim političkim, diplomatskim i akademskim krugovima, a nešto u manjoj meri među poslovnim ljudima i u oružanim snagama, da na svaki mogući način treba zaustaviti dalji napredak Kine koja se smatra strateškim protivnikom“, napominje Korkodelović.
Stari vetrovi u Tajvanskom moreuzu
Da opet duvaju stari vetrovi Tajvanskim moreuzom, koji ovo ostrvo razdvajaju od kineskog kopna udaljenog 120 kilometara, svedoče i najnovije posete američkih zvaničnika.
Korkodelović ističe da je državni podsekretar SAD za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Kit Krač krajem septembra prisustvovao sahrani nekadašnjeg predsednika Tajvana Li Teng Huija. Za mesec dana to je bila druga poseta američkog zvaničnika, pošto je pre Krača Tajvan, doduše nezvanično, posetio američki sekretar za zdravstvo Aleks Azar.
Krač je najviši predstavnik američke administracije koji je zvanično posetio Tajvan još od 1979, kada je Vašington priznao vlasti u Pekingu. U toj poseti je, međutim, posebno bio sporan njen povod. Predsednik Tajvana iz ranih devedesetih godina Li, kako objašnjava Korkodelović, bio je oličenje težnje za nezavisnošću Tajvana. Za njom nije posezao ni Čang Kaj Šek, koji se poražen u građanskom ratu, posle pobede Komunističke partije Kine, 1949. povukao na Tajvan. Nisu to činili ni njegovi naslednici. Oni su se smatrali legitimnim predstavnicima čitave Kine, zbog čega nema potrebe za nezavisnošću Tajvana, napominje naš sagovornik.
Otuda i ne čudi da je kao odgovor na posetu visokog predstavnika američke administracije kineska vojska poslala dva bombardera i 16 borbenih aviona blizu Tajvanskog moreuza, gde je održala vojne vežbe.
„Smatra se da je prisustvo visokog američkog zvaničnika na sahrani svojevrstan simboličan gest koji može da dovede u pitanje američku saglasnost sa stavom Jedna Kina. To je upozorilo Peking na zakulisne radnje koje dolaze iz Vašingtona i koje su oberučke prihvaćene u Tajpeju“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
