„Izbaciti nas iz ravnoteže, između ostalog, ne samo direktnim napadima na Rusku Federaciju u svim mogućim zamislivim i nezamislivim oblastima kroz nelojalnu konkurenciju, neligitimne sankcije i slično, već i izbacujući iz ravnoteže situaciju oko naših granica, ne dozvoljavajući nam da se usredsredimo na stvaranje stvari. Ta želja (Zapada) je apsolutno očigledna“, rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, destabilizacija duž ruskih granica deo je kampanje za obuzdavanje i podrivanje ekonomskih, političkih i tehnoloških mogućnosti zemlje. „To je deo jedne celine“, precizirao je on.
Istovremeno, šef ruske diplomatije je naglasio da je neophodno pridržavati se okvira međunarodnog prava.
„Mislim da je ovo još uvek budućnost i da čovečanstvo do sada nije izmislilo ništa sigurnije od Povelje UN. U krajnjem slučaju, moralnu superiornost uvek ima onaj koji svoje stavove uvek može da objasni univerzalnim međunarodno-pravnim normama, koje su, stupajući u UN, potpisale sve zemlje bez izuzetka, a zatim razvijajući međunarodno-pravni okvir“, zaključio je ministar.
Zapad, takođe, koristi „neprikladna sredstva“ pokušavajući da ospori rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji, dodao je Lavrov.
„Uvereni smo da su svi pokušaji naših zapadnih partnera da se oni (rezultati) ospore i kaže da je tamo bilo manje procenata (glasova za predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka), koji zahtevaju da mi sada pristanemo na poziv OEBS-a koji će rešavati ovu situaciju, to su svakako pokušaji neprikladnim sredstvima“, istakao je on.
On je dodao da ne postoje prepreke da Rusija komunicira sa opozicijom drugih zemalja, međutim, ne bi trebalo da bude poziva sa njihove strane za nasilno rušenje ustavnog poretka.
„Trudili smo se da se ponašamo pristojno i uvek smo poštovali odluke donete u zemljama sa kojima imamo odnose, odluke u vezi sa izborom lidera, parlamentaraca itd. A vidimo kako se naše zapadne kolege uvek sastaju sa opozicijom i to daleko ne uvek i ne samo sa sistemskom opozicijom“, precizirao je ministar.
Lavrov je primetio da se pre nekoliko godina o ovom pitanju posebno razgovaralo i odlučeno je da se nastavi rad sa opozicijom.
„Ranije nismo zazirali od odnosa sa opozicijom, ali sada ćemo to činiti ne osvrćući se na one koji su pokušali da nam nešto promovišu“, rekao je ministar spoljnih poslova.
Ministar je podsetio kako je 2017. godine, tokom predizborne kampanje u Francuskoj, Marin Le Pen došla u Moskvu na poziv ruskih parlamentaraca – „lider parlamentarne stranke, legitimni, sistemski političar“. Tokom posete razgovarala je sa parlamentarcima, primio ju je i predsednik Rusije Vladimir Putin. I tada je Ministarstvo spoljnih poslova Francuske javno objavilo da je to bio pokušaj mešanja u izborne procese u Francuskoj.
S tim u vezi, ministar spoljnih poslova podsetio je na sastanke zapadnih lidera sa bivšim predsedničkim kandidatom Belorusije Svetlanom Tihanovskom.
„Niko čak i ne obraća pažnju na to da je ovo takođe mešanje u unutrašnje stvari Belorusije“, zaključio je Lavrov.
Ministar je dodao da Rusija podržava ustavnu reformu u Belorusiji koju smatra i dobrom prilikom da se započne nacionalni dijalog, koji bi obuhvatao sve političke snage te zemlje.
„Što se tiče Belorusije, uveren sam da je naša politika podrške ustavnoj reformi, koju je prvi predložio predsednik Lukašenko, što vidimo kao dobar razlog, dobru priliku za početak istinskog nacionalnog dijaloga, u koji bi se uključile sve političke snage u zemlji, čini mi se da je ova politika sada najoptimalnija“, objasnio je Lavov.
Komentarišući ponašanje pripadnika policije na protestima u Belorusiji, ruski ministar je rekao da bezbednosni organi Belorusije treba da rade u okviru zakona i reaguju adekvatno.
„Ako smo svi zainteresovani za to da beloruski narod bude jedinstven i prosperitetan, moramo suzbiti svaki ultimatum, moramo suzbiti pokušaje nasilnih protesta i, naravno, moramo pozvati bezbednosne organe da se takođe rukovode zakonom i reaguju proporcionalno“, dodao je Lavrov.
U Belorusiji su 9. avgusta održani predsednički izbori. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je sa 80,08 odsto osvojenih glasova pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko koji se nalazi na čelu zemlje već 26 godina. Opozicija nije priznala rezultate izbora. Uveče istog dana, građani nezadovoljni organizacijom i rezultatima glasanja izašli su na ulice. Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke.
