Prvo nam se učinilo kao daleko, strano, tuđe, pa čak i samo kao plod nemilosrdne predizborne kampanje, kada su se masovno pojavili komentari seirenja i radosti na Tviteru, pošto je objavljeno da je predsednik Amerike zaražen kovidom 19.
Nekako je izgledalo da nije u našem vrednosnom i kulturološkom modelu da se iskazuje sreća zbog bolesti čoveka koji ima 74 godine, bez obzira da li je reč o našem ideološkom ili političkom rivalu.
Prosto, stvar je, valjda, kućnog vaspitanja, ali i elementarne ljudskosti, da ne pokazuješ da ti je drago jer je bilo kome ugrožen život, čak i ukoliko zbog preplavljene iracionalne mržnje to intimno u sebi osećaš.
Brzo smo se uverili da taj izdeformisani fenomen nije samo „tamo negde“, već da smo i sami izgubili kriterijum za ono najbazičnije čojstvo, koje ne bi smelo da se dovodi u pitanje.
Istina, čim je objavljena vest da je mitropolit Amfilohije zaražen virusom korona, Tviter i Fejsbuk bili su preplavljeni molitvama i porukama tople i iskrene podrške. Ali, ne samo njima.
Mrzitelji, u dubokoj manjini, ali vidljivi usled težine užasa koji su širili – otvorili su šampanjac i aktivirali vatromet sopstvenog ludila.
Te užase koji su se mogli pročitati na mrežama, ali i u komentarima ispod tekstova na portalima, ne nameravamo ni da citiramo ni da prepričavamo, ali nedvosmisleno svedoče o širenju bolesne i izopačene prirode koja poprima oblik društvenog fenomena.
Ti „duhoviti“ jadni ljudi, željni pažnje, u najkraćem, bili su srećni jer je mitropolit, koji ima 82 godine, zaražen opasnim virusom, podsmevali su mu se, pa čak i otvoreno i „optimistično“ prognozirali – najgori ishod.
Neoprezno i mimo profesionalnih kodeksa ponašali su se i pojedini mediji objavljujući senzacionalističke naslove o „kritičnom stanju“ crkvenog velikodostojnika Amfilohija, ali i Milorada Vučelića, predsednika FK Partizan i glavnog urednika „Večernjih novosti“.
Te puš notifikacije za tekstove portala, kao i naslovne strane nekih tabloida sa ekskluzivnim „crnim prognozama“ pokazuju jedino koliko je javni diskurs skrenuo sa puta minimalnih kodeksa u gotovo demonsku nekrofiliju, koja u bezumnom šenlučenju samo broji klikove i tiraže.
Poenta je u tome što novinarska udruženja, regulatorna tela, institucije za medijski monitoring, razne skraćenice i „komiteti“ više ne obraćaju pažnju na ovakve sadržaje kojima se gazi čovek.
Poenta je u tome što ni centrale društvenih mreža ne sankcionišu niti ograničavaju ove strašne sadržaje koji sumpornim otrovom preko virtuelnog i viralnog kontaminiraju realnost.
Svima njima je očigledno važno samo da osude, markiraju, obeleže svoje političke i ideološke protivnike. I naravno, dok maligno tkivo neljudskosti metastazira na globalnom nivou, da osude „maligni uticaj Rusije“.
I na kraju, svima koji su zaraženi virusom korona, bez obzira gde žive i kako politički razmišljaju, jednako želimo da što pre ozdrave i da se brzo oporave.
Jer, tako smo vaspitani.