Ovaj blagoslov upriličio nam je monah koji je došao u Beograd da jednu od najvećih svetinja koje čuva Ruska pravoslavna crkva vrati kući, u Spaso-Jakovljevski manastir u Velikom Rostovu.
„Sa suzama u očima vraćam se kući. Svaki bi čovek poželeo da se vrati, ali jako mi je teško posle ovih poseta. Prvi put sam došao, kada smo doneli čestice moštiju ruskih svetitelja, a zbog Hitona sam dva puta dolazio. Ceo manastir zahvalan je srpskom narodu na ovakvom poklonjenju velikoj svetinji, ali Hiton se vraća u Rusiju, preko Minska, uz Božiju pomoć“, kaže nam monah Valentin dok pažljivo vraća u torbu svetinju, maše i nestaje iza kućice za pasošku kontrolu.
O kakvoj dragocenosti se radi shvatili smo tek kada smo krenuli na aerodrom do koga nas je pratilo policijsko obezbeđenje. Vozili smo se pod rotacijom, a kada smo napustili aerodromsku zgradu, sa čudnim izrazom na licu, uz blagi osmeh, jedan od policajaca, Nikolić, prišao je da nam kaže da je monah Valentin seo u avion, da je Hiton na bezbednom.
Hiton natopljen krvlju približio Srbe i Ruse
Delić odeće Isusa Hrista natopljen krvlju dok su ga raspinjali, zbog korone je u Srbiji boravio više nego što je planirano, čak godinu i po dana. Obišao je sve eparhije i crkve koje su tražile da se vernici poklone, a molitveni oproštaj upriličen je u crkvi Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Beogradu, u koji je čudo sa Golgote prvo stiglo po dolasku u našu zemlju.
Kroz narod koji je došao da se tu oprosti od čudesne dolame teško se probijamo do starešine ove crkve, oca Predraga Todorovića. On kaže da će dane u kojima je Hiton boravio u hramu pamtiti kao najradosnije u životu, jer je crkva bila gotovo neprekidno otvorena, puna naroda.
„To je bilo neverovatno, ispred crkve su bili redovi sve do ulice. Dolazili su, ne samo iz Srbije, iz republika bivše države, iz Slovenije, Austrije, iz dalekog inostranstva. Dolazili su zdravi, a posebno bolesni, teški slučajevi. Svakodnevno smo od jutra do mraka čitali molitve za njihovo isceljenje. Videli smo kolika je vera u narodu, potreba da dođu i pomole se pred tako velikom svetinjom“, kaže otac Predrag.
Dolamu izatkala Bogorodica
Po predanju, dolamu je Presveta Bogorodica izatkala Gospodu Hristu, a njena čestica u Srbiju je stigla po blagoslovu moskovskog patrijarha Kirila i našeg patrijarha Irineja. Ipak, presudnu ulogu u donošenju Časne rize u Srbiju imala je Natalija Šatilina iz organizacije "Ruska zvona", Ruskinja koja u Beogradu radi na negovanju bratstva dva naroda.
Čim je u čula da će Hiton biti dostupan javnosti, predložila je da Srbija bude prva zemlja u koju će svetinja otići iz Rusije. Kaže da je sve oko ovog neobičnog posla bilo puno iskušenja, ali da je uspela u misiji uz božiju i pomoć ljudi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
„Najveću podršku dao mi je hram iz koga smo ga ispratili, crkva Svetog Jovana u Beogradu, na Petlovom brdu. Bilo je i onih koji su se zbog virusa plašili da ga prime, a ovde su ga primili sa zadovoljstvom i zahvalnošću. Zahvalna sam što su mi u najtežem trenutku bili velika podrška, pogotovo mladić koji je čtec u tom hramu, Nikola Đokić, “, kaže Šatilina.
Svetinja čuvala samu sebe
Zaduženje mladog ipođakona Nikole, koji je završio rusku bogosloviju, bilo je da pazi monahe iz Rusije koji su doneli i obilazili Hiton, ali je morao da pazi i na samu dolamu koja ima neprocenjivu vrednost, duhovnu, ali i materijalnu.
„Prvih dana, svi smo bili na iglama, znali smo da će ga Gospod čuvati, stalno smo na smenu išli do crkve i obilazili ga, brinuli smo jako. Kad su ljudi počeli da dolaze, crkva je više bila otvorena, nego zatvorena, tako da je u neku ruku svetinja čuvala samu sebe“, kaže Nikola.
Sreća zbog blagoslova, ali i tuga što odlazi, mogli su se videti tokom ispraćaja dolame na svim licima u crkvi Svetog Jovana, a ipođakon Nikola je pokušao da nam objasni o kakvom osećanju je reč.
„Niko nije verovao da će zaista otići, svi smo mislili ostaće još pola godine, godinu, ostaće uz nas, ali baš kako je Hiton istkan, tako je u njega sada utkana naša molitva, molitva srpskog naroda, tolikog broja ljudi koji su dolazili na poklonjenje, da ga celivaju i svoju ličnu molitvu utkaju u njega, tako da, ovo je velika stvar za ceo narod“, kaže ipođakon.
Tajni put do Rusije
Nije poznato kada je rasparčana jedna od najvećih hrišćanskih svetinja, i gde se sve nalaze njeni delovi, ali se zna da je početkom 9. veka vizantijska carica Irina Hiton poklonila Karlu Velikom prilikom njegovog krunisanja, kao simbol necepanja carstva.
Kako je Ruska crkva došla do delića dolame, ostaće tajna, sigurna je Natalija Šatilina. Ona je u Srbiju 2018. godine donela i mošti ruskih svetitelja srpskom narodu na poklonjenje, ali nije želela da nam kaže šta je naredni blagoslov koji iz Rusije stiže u Srbiju.
