„Azerbejdžanske oružane snage su tokom poslednjih nekoliko dana pokazale da su sposobne same da ostvare pobedu, pokazujući odlučnost i istrajnost u oslobađanju okupiranih teritorija. Smatram da predlog o upotrebi turske vojske u zoni sukoba neće biti potreban dok treća strana ne bude umešane u ovaj sukob, zanemarujući rezolucije Ujedinjenih nacija“, rekao je Sentop.
Neophodno je poštovati međunarodno pravo i rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje zahtevaju „hitno, potpuno i bezuslovno povlačenje jermenskih oružanih snaga sa svih okupiranih teritorija Azerbejdžana“, rekao je predsednik parlamenta.
„U suprotnom, Azerbejdžan će biti primoran da iskoristi svoje pravo na samoodbranu, što mu omogućava kolektivne napore u ovom pravcu. Ako Azerbejdžan podnese zahtev o njemu će razgovarati i predsednik i parlament Turske", rekao je Sentop.
Dodao je da je „u bilo kojim okolnostima turska podrška Azerbejdžanu na svaki način nepromenljiva i na bilo koji način koji on želi“.
Ranije je jermenski premijer Nikola Pašinjan rekao da se problem Nagorno-Karabaha ne može rešiti nasiljem. Prema njegovim rečima, Jermenija je spremna na ustupke u sukobu oko Nagorno-Karabaha u slučaju da je i Azerbejdžan spreman.
Predsednik Jermenije Armen Sarkisjan smatra da se sukob u Karabahu može zaustaviti tek nakon „povlačenja“ Turske iz igre. Turska je više puta izjavila da ne učestvuje u sukobu u Karabahu.
Sukobi u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Lideri Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske pozvali su Jerevan i Azerbejdžan da hitno prekinu sukobe i započnu pregovore bez preduslova. Turska je izjavila da će Azerbejdžanu pružiti svaku pomoć, kako na bojnom polju, tako i za pregovaračkim stolom.
Pročitajte još:
