U poslednjih 12 meseci, naša planeta je u proseku toplija za 1,3 stepena u odnosu na predindustrijski period, pokazuju podaci evropske Evropske opservatorije za Zemlju.
Servis Kopernikus klajmat čejndž navodi da su 2020. i 2016. godina među najtoplijim u istoriji, prenosi AFP.
U izveštaju UN o klimatskim promenama, navedeno je da bi porast temperature od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period mogao da izazove dramatične promene u životu na Zemlji.
Naučnici navode da porast temperature već za jedan stepen Celzijusa dovodi do talasa vrućina, suša i tropskih oluja, koje mogu da budu još destruktivnije zbog rasta nivoa mora.
Prema podacima klimatologa, 19 od poslednjih 20 godina su najtoplije otkad su počela precizna merenja krajem 19. veka.
Od kraja sedamdesetih godina 20. veka, temperatura na Zemlji u proseku raste 0,2 stepena na svakih 10 godina, navode iz EU opservatorije.
Temperature u septembru ove godine bile su posebno visoke u Sibiru i Arktičkom krugu.
Takođe, posebno je bio pogođen Bliski istok, gde su zabeležene najviše istorijske temperature u Turskoj, Izraelu i Jordanu.
Vrelina je zabeležena i u delovima Severne Afrike i na Tibetu, dok je u Los Anđelesu zabeležena temperatura od čak 49 stepeni Celzijusa, što je još jedan rekord.
Širom Kalifornije još besne požari, najveći u istoriji te američke države.
„Septembar 2020. godine bio je za 0,05 stepeni topliji nego septembar 2019, koji je do tada bio najtopliji u istoriji“, saopštili su iz Kopernikus klajmat čejndža.
Temperaturni rekord posebno je značajan budući da je izmeren u mesecu kada se pojavila „El Ninja“, meteorološki fenomen koji inače donosi zahlađenje.
U međuvremenu, arktički led se toliko istopio da je dospeo na drugi najniži nivo od kada postoje satelitski snimci, a manji je bio samo 1978. godine.
Studija koja je nedavno objavljena pokazuje da je nivo leda na Grenlandu najmanji u poslednjih 12.000 godina.
Pročitajte još:
