Nakon obolevanja od korone i brze hospitalizacije, aktuelni predsednik SAD i kandidat Republikanaca Donald Tramp, naprasno se oporavio i posle tri dana izašao iz bolnice, oran za nove radne pobede – „dvadeset godina mlađi“.
Superheroj Tramp protiv „ratnika podzemlja“ Bajdena
Gledano kroz prizmu Holivuda, Tramp se pojavio kao moderni superheroj koji je za tri dana pobedio bolest koja već skoro godinu dana parališe ceo svet, a kako mu je i sama bolest podigla šanse da osvoji i drugi mandat, izgleda da će kao superheroj u finišu kampanje „poraziti zlo“.
S druge strane, njegov protivkandidat Džo Bajden, poput nekog mitskog, „B“ produkcijskog „ratnika podzemlja“ uporno kampanju vodi „iz podruma“ u nadi da će u novembru, iz „andergraunda“ izaći na svetlost dana kao predsednik SAD.
Prema rečima scenariste i istoričara popularne kulture Zorana Stefanovića, ovaj trenutak predsedničke kampanje mogao bi se opisati kao borba „superheroja“ protiv „ratnika podzemlja“.
Međutim, Stefanović dodaje da holivudski filmovi, zajedno sa bajkama ili srpskom epikom, čuvaju u sebi najstarije forme, praobrasce, arhetipove o tome kako da kroz borbu postanete junak, ili prosto — nestanete.
U svakom od nas su ugrađeni praobrasci šta je život, šta su kosmički zakoni i kakvi bismo kao ljudi trebali da budemo, ističe Stefanović i dodaje da postoji čak i teorija zasnovana na tome - monomit o junaku ili junakinji u nama, u kakvog bi trebalo da se sami napravimo, ličnom hrabrošću i odgovornošću.
„Usamljeni kauboj“ Tramp i disfunkcionalni Bajden
Monomit čak i u stripu sa superherojima traži ličnu odgovornost, ali ona ne može biti u okviru grupe, što se vrlo dobro zna iz svih religijskih sistema, jer spasenje je lična stvar, kaže Stefanović.
„Ono što ja sad vidim u delu Trampove kampanje, to je nesumnjivo posezanje za monomitom i on zaista negde izgleda kao karakter klasičnog vesterna, gde je on taj pojedinac koji je stavio sve na kocku, a realno i jeste, da bi zastupao određene moralno – zakonske vrednosti“, kaže Stefanović.
Prema njegovim rečima, ti postupci su nesumnjivo proračunati i delom proizilaze iz potrebe kampanje, ali nesumnjivo i iz karaktera Donalda Trampa, kao što su i Bajdena vodili poreklo, ideologija i karakter u ovih 50 godina njegove političke karijere.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) October 5, 2020
„Na kraju krajeva, mi na Balkanu bolje ga poznajemo unutar njegove akcije i svesnih odluka, a po meni je to jači utisak nego današnje njegovo mentalno i kognitivno stanje, koje nije, u suštini, funkcionalno“, smatra naš sagovornik.
Uzroci takvog ponašanja unutar kampanje su delimično odraz i potreba ali i iskrenih odluka tih ljudi koji su sad na ogromnom istorijskom iskušenju, kaže Stefanović i dodaje da se samo naivni mogu čuditi holivudizaciji američke izborne kampanje, jer „došao je trenutak istine, rukavice se skidaju, sredstva se ne biraju, stvari dobijaju svoj suštinski oblik, a istorija se ubrzava, postajući zgusnuta kao film“.
Holivud – neoliberalni organizam utemeljen na „dubokoj državi“
Filmski kritičar i teoretičar Božidar Zečević kaže da je Holivud anti-trampovski raspoložen i čini sve da mu umanji šanse na izborima, jer je utemeljen na „dubokoj državi“ i kao takav, najkonzervativniji je deo američkog društva.
Holivud predstavlja kontratežu tradicionalnoj američkoj okrenutosti svojim ukorenjenim vrednostima i zato je anti-trampizam koji se zacario u Holivudu od trenutka kad je on izabran za predsednika SAD i danas glavna ideja vodilja „ovog neoliberalnog organizma koji živi u Južnoj Kaliforniji“, dodaje Zečević.
Holivud predstavlja veliku protivtežu Trampovoj ideji Amerike, oni su dva suprotstavljena sveta koji se nikada neće naći zajedno, ističe sagovornik Sputnjika.
Spodobe su zamenile superheroje
Međutim, Trampova igra na mit superheroja u finišu kampanje mogla bi da bude veoma uspešna, jer su Amerikanci skloni takvom simboličkom gledanju na pitanja herojstva, smatra Zečević.
„Sadašnji razvoj situacije u vezi sa Trampovom bolešću i njegovim brzim izlaskom iz bolnice je jedna tipična američka stvar, ali to nema veze sa Holivudom. To ima veze sa urođenim, ukorenjenim američkim osećanjem supremacije, odnosno sa jednom vrstom osećanja više vrednosti koje mora stalno da se dokazuje nekakvim superherojstvom. Mi smo najbolji, mi smo izuzetni, mi smo najvredniji, mi ćemo preživeti – to su tipično američke stvari koje postoje ukorenjene u svesti američkog naroda, uzduž i popreko ove velike zemlje“, smatra Zečević.
Prema njegovim rečima, Holivud polako odustaje od superheroja, izgleda da je njihovo vreme prošlo i da su sad glavni neki anti-heroji, „junaci poput Džokera ili nekakvih spodoba koji pre odgovaraju nekoj soroševskoj ideji o američkom mraku, nego u ukorenjenoj američkoj veri u superheroje“.
