Od preostale tri milijarde oko 1,5 milijarda je namenjena privatnom sektoru, dok bi oko 1,5 milijardi bilo za reforme institucija i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ključnim oblastima, saznaje Tanjug u Briselu.
Projekti su podeljeni na „ključne inicijative“ koje se odnose na transportno povezivanje istoka sa zapadom, severa sa jugom, povezivanje obalskog regiona, prelazak sa uglja na održive izvore energije, otpad i upravljanje otpadnim vodama, digitalna infrastruktura i konkurentnost privatnog sektora.
Kada je Srbija u pitanju, ključni transportni projekat je autoput Mira Niš-Priština gde EU izdvaja polovinu neophodnih sredstava za obe strane.
Predviđene su i investicije u železničke pruge Beograd-Podgorica i Beograd - Priština.
Kada je reč o energetici, Evropska komisija planira investicije u prelazak sa uglja na obnovljive izvore ili gas, što je u skladu sa evropskim Zelenim planom klimatske neutralnosti do 2030. godine.
EU će investirati u gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije, kao i projekat transbalkanskog koridora za prenos električne energije u Srbiji koji je deo interkonektora Srbija, CG i BiH.
Od Srbije se očekuje da dostavi projekte koji se odnose na obnovljive izvore energije (sunce, voda, vetar), a planirane su investicije u upravljanje otpadnim vodama i regionalne sisteme za njihovu preradu.
Poseban deo evropskih investicija odnosi se na izgradnju digitalne infrastrukture širokopojasnog interneta to je u skladu sa evropskom Digitalnom agendom.
Ekonomsko investicioni plan predviđa i garancije za podsticaj privatnog sektora preko Evropskog fonda za održivi razvoj, kao i uspostavljanje Garantnog fonda za Zapadni Balkan, koje bi, kako ocenjuju u Briselu, mogle dodatno da privuku 20 milijardi evra za investicije.
Ekonomsko investicioni plan predviđa i približavanje Zapadnog Balkana Jedinstvenom tržištu EU kroz jačanje i integraciju regionalnog tržišta i uspostavljanja slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i pružanja usluga.
Pročitajte još:
