Kasnije bi, prema najavama hrvatskog ministra rada Josipa Aladrovića, trebalo modernizovati odredbe o radu od kuće ili na daljinu, kao i mogućnost povećanja sati dopunskog rada, a sindikati i poslodavci su već najavili da oni imaju malo dužu listu želja, piše „Jutarnji list“.
Oko najosetljivijeg pitanja, otpuštanja, i Ministarstvo rada, kao i poslodavci, smatraju da bi upravo fleksibilniji ugovori trebalo da utiču na to da se smanjuje broj novih ugovora na određeno.
Oni su, naime, poslednjih godina u Hrvatskoj postali praktično pravilo, a prema ZOR-u bi trebalo da budu izuzetak.
Privremeni i stalni rad na daljinu
Smatra se da bi u Zakonu o radu trebalo zadržati postojeći član o „radu na izdvojenom mestu rada“ i uvesti novi – rad na daljinu koji bi predviđao dva modusa – privremeni rad na daljinu i stalni rad na daljinu.
U prvom slučaju omogućilo bi se radnicima da povremeno kad to žele rade izvan prostora firme, ali bi sami bili odgovorni za uslove u kojima rade. Za stalni rad na daljinu predlažu da se utvrdi neoporeziva naknada za troškove koje radnik ima u sopstvenim prostorijama i koje bi mu poslodavac onda plaćao. Poslodavci imaju i brojne predloge za pojednostavljivanje odredbi o zakonskom uređenju radnog vremena, a među njima će ponovo na dnevni red staviti da pauza na poslu ne ulazi u radno vreme, odnosno da nije plaćena.
Evidencija radnog vremena
Tražiće i da se znatno pojednostavi evidencija radnog vremena, što uključuje i prekovremeni rad, na primer uvođenjem mogućnosti definisanja paušalnog prekovremenog rada za određene kategorije radnika (pogotovo onih koji mogu da rade u fleksibilnom režimu).
Proširio bi se i krug osoba koje samostalno određuju svoje radno vreme, bile bi pojednostavljene i odredbe o godišnjim odmorima, posebno one koje se odnose na planiranje, korišćenje i plaćanje godišnjeg odmora, prenosi portal „Bizljaf“.
HUP bi intervenisao i u članu 95. Zakona o radu definisanjem „čekanja na rad“ u vanrednim okolnostima kao što je, recimo, pandemija. Predlog je da se propiše osnovica za izračunavanje naknade za „čekanje na rad“, istovetna naknadi za nezaposlene, a koja bi se isplaćivala iz državnog budžeta, dakle ne bi išla na teret poslodavca.
„Čekanje“ bi značilo da je radnik i dalje formalno u radnom odnosu do isteka vanrednih okolnosti. Poslodavci, uz to, predlažu i da ih država u razdoblju čekanja oslobodi doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje i drugih doprinosa kako bi se na kraju amortizovali troškovi i sačuvalo to radno mesto.
Pročitajte još:
