„Ovo je zaista bugarska ćirilica, koju su u Bugarskoj stvorili bugarski pisari u Preslavu, ali ne Kliment Ohridski (učenik prosvetitelja Ćirila i Metodija), jer je ova teorija već dugo odbačena u naučnoj zajednici. Imamo sve osnove da je nazivamo bugarskom “, izjavila je Mirčeva u emisiji bugarske nacionalne televizije.
Ipak, ona upozorava:
„Predlog da se praznik preimenuje u Dan bugarske pismenosti, znači da Bugarska može da umanji sopstveni istorijski značaj.“
Prema njenom mišljenju, naziv praznika „Dan bugarske prosvete i kulture i slovenske pismenosti“ zaista može da se promeni, ali veza sa slovenskim svetom bi trebalo da se zadrži.
„Moguće je i da glasi „Dan bugarske pismenosti i slovenske književnosti“, jer se 24. maj slavi u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji. U Slovačkoj i Češkoj isto slave ovaj praznik. Ovu tradiciju u čast slovenskih prosvetitelja ne možemo zanemariti“, rekla je Mirčeva.
Podsetimo, bugarski poslanici su 1. oktobra podržali predlog zakona koji predviđa promenu naziva praznika 24. maja i obeležavanje Dana bugarske pismenosti, a ne slovenske. Član parlamentarne stranke VMRO BND, koja je i autor inicijative, Aleksandar Sidi je postavio pitanje, zašto bi Bugarska „morala da podržava tezu Moskve da je ćirilica pismo svih Slovena“.
