Knjiga posvećena jednom od najznačajnijih lokaliteta u Srbiji, monografija „Viminacium urbs et castra legionis“ koju je priredio direktor Arheološkog instituta u Beogradu i arheološkog projekta Vimanacijum Miomir Korać, predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Nasleđe koje će neko iza nas otkriti
„Pišući o starim istraživačima i savremenim istraživanjima, pokušao sam da sve što radim sa svojim timom prenesem i sačuvam ono što će neko iza nas otkriti“ – rekao je dr Miomir Korać na promociji knjige, podelivši sa prisutnima i jedan svoj davni san.
„Kada sam bio mali, hteo sam da budem nevidljiv. Bez nekog posebnog razloga, možda zadojen bajkama, od indonežanskih do „Baš čelika“ i „Čardaka ni na nebu ni na zemlji“. Ta želja je vremenom iščilela i odjednom se pojavila u zrelim godinama kada sam oformio interdisciplinarni tim u kome su geofizičari počeli da istražuju svojim metodama ono što mi arheolozi nismo mogli da vidimo. Tada sam došao i do jedne Hegelove misli: Saznajno znači učiniti nevidljivo vidljivim. Ja sam tada bio srećan. Nisam postao nevidljiv, nego sam tu nevidljivost učinio, uz pomoć savremenih metoda i svojih saradnika, vidljivom“, rekao je Miomir Korać na promociji monografije. On je istakao da Viminacijum ima „jednu metafizičkiu dimenziju koju ne uspeva sa svojim timom da dohvati“.
„Mi imamo zadatak koji nije nimalo lak - da objasnimo taj antički grad ispod zemlje i da sve istraženo, iako je to svega pet procenata i manje, iznesemo pred javnost. To podrazumeva iznositi naučne istine, koje možda nisu ispravne. Nauka ima tu lepotu da vas uzdigne, ali ponekad vas i tresne o zemlju“, objasnio je Korać.
Za dvadeset godina pređen dug put
Ono što im je ostala nepoznanica prethodnih 20 godina jeste zašto je Viminacijum, za razliku od svih drugih lokaliteta, ostao nenaseljen savremenim konglomeracijama.
„Nema više Londinijuma, iznad njega je London. Nema Sirmijuma, Sremska Mitrovica je gore. Nema Singidunuma, Beograd je gore. Sva ta mesta, stotinak njih, su pod savremenim gradovima, a jedino Vimanacijum nije naseljen. Nama se ponekad, uz čašu vina, uveče čini da je Viminacijum vremenska kapsula napravljena i ostavljena tu za neko vreme. Pošto će to vreme tek doći, a mi smo praktičari i sluge, izgradili smo veliki depo i u njega – trenutno je poluprazan - stavljamo sve što ne razumemo, jer će razumeti oni koji će doći“, istakao je Korać.
On je dodao da je, pišući o starim istraživačima, savremenim istraživanjima i primenjenim metodama, prezentaciji i promociji Viminacijuma, pokušao da „sve što radi sa svojim timom prenese i sačuva kao ono što će neko iza njih otkriti“.
„Za dvadesetak godina prošli smo ogroman put. Istražili smo 14.500 grobova. Napravili smo arheološki park za šest godina, izgradili smo naučno-istraživački centar koji je proizašao iz višedecenijskog bivstvovanja arheologa kod seljaka gde smo bili smešteni. Knjiga ima misiju da urađeno prenese da se ne izgubi do trenutka kada dođe onaj koji će otkriti ono što se čeka“, naglasio je Korać.
Vrednost i značaj monografije koju je priredio Miomir Korać istakli su i direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miroslav Vujović, kao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević pohvalivši Koraćev doprinos i zalaganje u okviru arheološkog projekta Viminacijum.
Na 675 strana 368 fotografija
Borić Brešković je rekla da je „Viminacium urbs et castra legionis“ izuzetna monografija koja je sabrala sva znanja o jednom od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Srbiji.
„Monografija je izuzetno obimna - 675 strana, sa 368 izvanredenih fotografija koje nam daju mogućnost da doživimo Viminacijum. U ovoj multidisciplinarnoj prezentaciji glavnog grada Gornje Mezije, posle uvodnih izlaganja o istorijskim izvorima u kojima se Viminacijum pominje, autor skreće pažnju na istoriju istraživanja Viminacijuma, posebno ističući doprinos pionira i velikana naše arheologije Mihajla Valtrovića i Miloja Vasića", rekla je Borić Brešković koja je za ovu priliku izabrala specijalno dizajniranu zaštitnu masku protiv virusa kovid na kojoj je isprintan deo iz dnevnika Mihajla Valtrovića.
Ona je podsetila da su Valtrović i Vasić krajem 19. i početkom 20. veka preduzeli prva istraživanja Viminacijuma, a Korać je posebnu pažnju posvetio i zalaganju i doprinosu Ljubice Zotović koja je sedamdesetih godina prošlog veka rukovodila istraživanjima Viminacijuma.
„Viminacijum je prvi lokalitet u Srbiji na kom je, zahvaljujući Mišku Koraću, primenjena najsavremenija metodologija i multudisciplinarni pristup arheološkim istraživanjima. Tako je bilo moguće odrediti precizne dimenzije i pozicije nepokretnih arheoloških spomenika. Svi novoistraženi lokaliteti su predstavljeni u ovoj monografiji, sa jasnim, konciznim opisima i odličnim fotografijama. Posebna pažnja je posvećena zidnom slikarstvu, hrišćanskog i paganskog karaktera, grobnica, koje je autor studiozno obradio, ističući njihovo važno mesto u slikarskoj umetnosti kasne antike. Predstavljen je i bogat repertoar pokretnog arheološkog materijala, nakit, keramika, novac, sarkofazi, kamena plastika“, rekla je Bojana Borić Brešković.
Direktorka Narodnog muzeja je posebnu pažnju skrenula na numizmatičke nalaze.
Kovnica novca iz trećeg veka
„Kovnica u Viminacijumu je otvorena sredinom trećeg veka i za nas je izuzetno dragocena, jer je to jedina rimska kovnica u Srbiji otvorena u to doba. Proizvodila je i carski i provincijalni novac, antinijane i bronzani novac koji je krenuo sa Gordijanom trećim 239. godine. Radila je 16 godina i u tom turbulentnom periodu za rimsku istoriju, promenilo se mnogo vladara koji su upravo novac kovali u ovoj kovnici. Rimska imperija nije mogla da obskrbi monetarno sve svoje teritorije tako da je bila dužna da u uporišnim tačkama obezbedi snabdevanje vojske i okolnog stanovništva novcem. Ja bih bila beskrajno srećna kada bi gospodin Korać otkrio primerak „pakacijana“. Pakacijan je pokušao da uzurpira vlast u Rimskom carstvu i kovao je svoj državni novac u Viminacijumu. Kada Miško otkrije „pakacijana“, završili smo posao“, istakla je Borić Brešković.
Vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miroslav Vujović napomenuo je da je „Viminacium urbs et castra legionis“ još jedna u nizu monografija Miomira Koraća, prepoznatljivih po stilu, voluminoznosti i baroknom bogatstvu ilistracija.
„Ovo je knjiga teška 16,5 rimskih libri (5,7 kilograma). Kolega Korać i grafički urednik Vojislav Filipović uspeli su da obezbede posebno mesto knjizi, na policama biblioteka i domova, jer ona ne može da se čita u autobusu ili na plaži“, rekao je Vujović.
Viminacijum, neispričana priča
On je naglasio da monografija nikako nije završna, sveobuhvatna knjiga o Viminacijumu, jer je on neispričana priča.
„Mali procenat Viminacijuma je istražen i u narednim decenijama i duže Viminacijum kao arheološki lokalitet će biti sve interesantniji. Budući da se tek ušlo u istraživanje vojnog logora i rimskog grada, civilnog naselja, ono što ćemo saznavati bivaće sve interesantnije“, smatra Vujović.
Profesor Filozofskog fakulteta je istakao da je Korać u monografiji predočio, kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, rezultate istraživanja Viminacijuma, lokaliteta na kome je ličnim zalaganjem, primenom savremenih složenih metoda, od geofizike do 3D modulacije, napravio „veliku školu“.
„U prvom delu knjige Korać je obratio posebnu pažnju na istraživače Viminacijuma, na ljude koji su u proteklih 138 godina istraživali taj arheološki lokalitet. Drugi deo knjige posvećen je istraživanjima poslednjih nekoliko decenija kojima je rukovodio Korać. Tu su prikazani objekti poput amfiteatra, akvadukta slučajno otkrivenog pa detaljno istraženog i konzerviranog, preko kapija, bedema i svega onoga što se danas može videti u Viminacijumu. Iz toga stupamo u naredni važan segment, a to je prezentacija koja je stavila Viminacijum u žižu domaće i svetske javnosti“, rekao je Vujović i podsetio da je Korać sa svojim timom mnogo doprineo slavi ovog lokaliteta:
„Oblačili su rimske toge, stavljali rimske oklope i šlemove i prikazivali Viminacijum na međunarodnim sajmovima turizma što mu je obezbedilo vidljivost“.