Sjedinjene Američke Države uputile su u petak 18. septembra Višem sudu u Beogradu zamolnicu za izručenje 11 osoba iz Niša optuženih za digitalnu prevaru, putem koje su navodno zaradili 70 miliona dolara, a prilikom čega je oštećen i državljanin Teksasa. Iako još uvek nije poznato da li će do ekstradicije doći, ovaj čin dodao je težinu na tas u korist izručenja.
11 niških hakera – 70 miliona dolara
Potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu 2001. godine, koju su potpisale i države van starog kontinenta, među kojima i SAD, Srbija se obavezala da sarađuje u rasvetljavanju krivičnih dela u sajber prostoru i otkrivanju i izručivanju njihovih počinilaca.
Ipak, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogrdu Mladen Milošević objasnio je za Sputnjik da saradnja ne znači nužno i izručenje, već da će se sprovesti saslušanja, podeliti podaci i doneti presude.
Imajući u vidu da hakeri imaju državljanstva Srbije, Crne Gore, Filipina i Austrije, Milošević tvrdi da optuženi sa našim državljanstvom neće biti izručeni, dok ekstradiciju onih sa stranim smatra neizvesnom, jer će sud odlučiti da li su uslovi za to ispunjeni, a ministar pravde doneti konačnu odluku.
On je ukazao na to da se u ovom slučaju verovatno radi o krivičnom delu Računarska prevara za koje je po našem Zakonu zaprećena kazna od dve do 10 godina zatvora, jer protivpravna imovinska korist prevazilazi milion i po dinara.
Ukoliko se dokaže da su hakeri organizovana kriminalna grupa, mogli bi da odgovaraju u sticaju i za krivično delo Udruživanje radi vršenja krivičnih dela. U tom slučaju, njima bi mogla da se izrekne jedinstvena kazna koja je veća od utvrđene za svako pojedinačno delo, ali manja od njihovog zbira.
Saslušanje 11 hakera iz Niša bilo je zakazano za ponedeljak 21. septembar, ali je odloženo za sledeću nedelju, jer su branioci okrivljenih uvid u zamolnicu dobili kasno, pa su tražili dodatno vreme da pripreme izjašnjenja.
Sajber kriminal u Srbiji
Nakon ratifikacije Konvencije, Srbija je preuzela zakonodavne i druge mere kako bi ispunjavala preuzete obaveze, što je dovelo do osnivanja posebnih organizacionih jedinica u policiji, tužilaštvu i sudovima. Naši pravni mehanizmi za borbu protiv sajber kriminala danas su većinski usklađeni sa evropskim standardima.
Milošević ipak ističe da je stvaranje odgovarajućih organizacionih oblika i menjanje propisa samo deo puta ka stvaranju sistema koji će efikasno odgovarati na izazove sajber kriminala.
S njim je saglasan i stručnjak za visokotehnološki kriminal Nenad Putnik koji napominje da je situacija u domaćoj borbi protiv sajber kriminala znatno bolja nego što je bila pre 20 godina, ali i da kadar za suprotstavljanje tom vidu kriminala i dalje mora da se unapređuje.
Putnik je ukazao na to da je sajber kriminal u Srbiji zastupljen isto koliko i u svetu i da se kod nas najčešće vrše prevare, kako fizičkih lica, tako i pravnih, koje za cilj imaju sticanje nelgalne imovinske koristi.
Trenutno su „najpopularniji“ kriptonapadi, odnosno „ransomveri“, koji zaključavaju računare pravnih lica, nakon čega počinioci traže otkup da bi ih otključali.
„Čini mi se da kod nas nije dovoljno razvijena svest o rizicima vezanim za sajber kriminal. Ta tema nije dovoljno prisutna u javnosti, pa preovladava mišljenje, pogotovo u malim preduzećima, da nismo dovoljno interesantni napadačima. Nažalost, to nije slučaj. Ne postoji delatnost koja nije interesantna sajber napadaču“, istakao je Putnik.
Sajber kriminal je 2008. godine u SAD prepoznat kao vid kriminala koji donosi najveću zaradu, sa obimom profita koji je prevazišao one ostvarene od trgovine drogom ili oružjem.
Srbi – pioniri „haktivizma“
Istorija sajber kriminala u Srbiji nije siromašna. Kod nas je počeo da se razvija od kako je internet pušten u komercijalnu upotrebu 1991. godine, mada smo tada kaskali za drugim zemljama jer nismo imali najnoviju tehnologiju, tako da je uspon doživeo sredinom devedesetih.
Štaviše, u toj kriminalnoj oblasti smo delimično pioniri. Za vreme NATO agresije ’99 godine, u našoj zemlji je oformljena hakerska grupa „Crna ruka“ koja je bila specifična po tome što je sprovodila napade na servere i informacione strukture zemalja koje je doživljavala kao protivničke, poput SAD i Albanije.
„To je, takoreći, neka vrsta sajber gerile. Ima poseban naziv – ’haktivizam‘. To je bila prva takva grupa u svetu, a nakon toga su i u drugim državama u kojima se dešavaju konflikti formirane druge hakerističke grupe, recimo, u Gruziji i Rusiji“, predočio je Putnik.
Oko 10 godina nakon toga, pojavila se i grupa „Stratokaster“, koja je putem interneta varala kupce muzičkih instrumenata.
Pročitajte još:
