Radi se o subjediničnim, vektorskim replicirajućim i vektorskim nereplicirajućim, RNK i DNK vakcinama, inaktiviranim, živim atenuiranim (oslabljenim) i vakcinama zasnovanim na virusnim česticama.
Većina vakcina protiv kovida 19 su subjedinične vakcine, tehnološki su bezbedne, jer se ni u jednoj fazi njihove proizvodnje ne koristi živi virus, a sam lek sadrži samo proteine virusa. Međutim, za formiranje potpunog imuniteta, takve vakcine, po pravilu, moraju se davati nekoliko puta, objasnili su u Rospotrebnadzoru.
Vakcine zasnovane na česticama sličnim virusu takođe se sastoje samo od proteina virusa, bezbedne su, ali je njihova proizvodnja za masovnu vakcinaciju tehnološki komplikovana i zahteva velike finansijske troškove.
Proizvodnja DNK i RNK vakcina je, naprotiv, jedna od najjednostavnijih, ali tehnologije za unošenje genetskog materijala u ćelije organizma još uvek nisu dobro razvijene, pa stoga za sada u kliničkoj praksi ne koriste vakcine na bazi nukleinske kiseline.
„Značajan deo razvoja prototipova vakcina zasnovan je na primeni replicirajućih virusnih vektora (sposobnih da se razmnožavaju) i nereplicirajućih (koji ne mogu da se razmnožavaju). Tehnologija proizvodnje ove dve vrste vakcina je ista: u genomu virusnog vektora (drugog virusa koji ne izaziva bolest kod ljudi – to može biti virus gripa, morbila, vezikularnog stomatitisa, adenovirusa, boginja itd.) ubacuje se gen koji kodira ciljni protein drugog virusa“, dodali su u Rospotrebnadzoru.
Prepreka za upotrebu takvih vakcina može biti postojanje u organizmu antitela na virusni vektor i u tom slučaju se ne može formirati potpuni imuni odgovor, naglasio je Rospotrebnadzor.
Žive oslabljene i inaktivirane vakcine su klasične tehnološke platforme i upotrebljavaju se duže od drugih. Inaktivirana vakcina sadrži neodržive viruse, pa su često potrebne ponovljene primene preparata da bi se formirao dugoročni imuni odgovor. A žive oslabljene vakcine zahtevaju jednu dozu, ali postoji mogućnost da se oslabljeni virus vrati u svoj prvobitni tip i izazove bolest tokom vakcinacije.
Ministarstvo zdravlja Rusije je u avgustu registrovalo prvu vakcinu na svetu za prevenciju kovida 19, koju je razvio Naučno-istraživački centar za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“ i proizvodi zajedno sa Ruskim fondom za direktne investicije. Lek vektorskog tipa nazvan je „Sputnjik V“.
U Rusiji se ispituju još četiri vakcine: jedna koju je razvio Centar „Vektor“, Centar „Čumakov“, kineska kompanija „Sinofarm“ i britansko-švedska „Astra zeneka“.
Pročitajte još:
