Narkoman i diler, koji su dali anoniman intervju za Sputnjik, rekli su da, s obzirom na teške ekonomske uslove u Gazi, nisu imali mnogo izbora.
Četrdeset šestogodišnji Ahmed iz grada Dejr el Balah, nikada nije ni pomislio da će se drogirati. Ali, prema njegovim rečima, on je bio primoran da počne sa upotrebom droge zbog života u Gazi.
„Moj sopstveni i bajkoviti svet“
Prema rečima oca šestoro dece, još 2010. godine, posle depresije zbog nezaposlenosti, on je počeo da uzima tramadol — opioidni lek za ublažavanje bola, koji se relativno lako može naći u palestinskoj enklavi.
„Ranije sam bio zaposlen u Palestinskoj administraciji, ali sam izgubio posao 2007. godine kada je Hamas zahvatio Pojas Gaze“, rekao je on, misleći na krvave događaje koji su doveli do svrgavanja s vlasti zvaničnika Fataha u Gazi.
„Nakon što sam neko vreme proveo bez posla, saznao sam za tramadol. Prijatelji su mi predložili da ga probam, jer će mi on, navodno, pomoći da zaboravim na ovu situaciju. Tako je i bilo. Sa njim sam počeo da živim u sopstvenom, bajkovitom svetu“.
Međutim, upotreba tramadola je gurnula Ahmeda u finansijski ponor, koji se vremenom samo povećavao.
Ahmed kaže, uzimajući u obzir da je bio nezaposlen, morao je da krije istinu od svoje porodice i prijatelja, kako bi došao do novca za kupovinu droge.
„U početku, kada sam još imao novca, trošio sam ga na drogu, ali kada se moja finansijska situacija pogoršala, počeo sam da pozajmljujem novac od prijatelja i braće, govoreći da treba da kupim hranu za svoju porodicu“.
Ahmed nije jedini koji je koristio tramadol. U medijima se 2008. godine govorilo da je 30 odsto muškaraca između 14 i 30 godina u Gazi, redovno koristilo tramadol, i da su se kod oko 15 hiljada ljudi pojavili znaci zavisnosti.
Način da zaradite dodatan novac
Ova vrsta droge je postala toliko popularna da je brzo postala i popularni proizvod na crnom tržištu Pojasa Gaze. Prema rečima Šadija, koji je pristao da govori pod uslovom anonimnosti, on je prilično dobro zarađivao na ovome.
„Naravno, svaki mesec je drugačije. Svaka tableta košta otprilike 6 dolara. Ponekad mogu da zaradim i do hiljadu dolara, a ponekad ne zaradim ništa“.
Da bi nabavio drogu, Šadi odlazi ili na lokalnu pijacu sa robom „na crno“, ili direktno kod dobavljača, koji krijumčare drogu kroz tunele koji povezuju Gazu sa Egiptom, ili je dostavljaju iz Izraela preko Kerem Šaloma i Ereza. Šadi priznaje da su njegovi prihodi nestabilni, ali kaže da ne planira da odustane od ovog biznisa.
„Imam četvoro dece i žena mi je trudna. Radim kao taksista, ali ovaj novac nije dovoljan, a moram da se brinem o svojoj porodici i da je hranim“, objašnjava on.
Ekonomska situacija u Gazi se pogoršala nakon blokade koju je Izrael uveo nedugo nakon što je Hamas preuzeo kontrolu nad pojasom.
Kao rezultat toga, nezaposlenost je naglo porasla u enklavi, veliki broj ljudi je završio u krugu siromašnih koji se širio zbog izbijanja virusa kovid-19 i finansijske krize koja je usledila.
Šadi je svestan strogog zakona o drogama u Gazi. Takođe zna da, ako ga uhvate, čeka ga doživotna zatvorska kazna ili čak smrtna kazna. Međutim, rekao je, strah od gubitka prihoda i toga da može videti kako njegova porodica umire od gladi, mnogo je jači od potencijalne zatvorske kazne.
Drugi su se, međutim, uplašili toga da bi mogli ostatak života da provedu u zatvoru. Prema rečima pres sekretara Hamasa, Ajmana al Batnidžija, vlasti su uspele da obuzdaju problem sa drogom.
„Ovo je bio veliki problem u prošlosti“, rekao je Batnidži, misleći na 2008. i 2009. godinu kada su zločini u vezi sa drogom dostigli svoj vrhunac, i bilo je prijavljeno više od 1200 slučajeva, od kojih je polovina uključivala tramadol.
„U poslednjih nekoliko godina, uspeli smo da se izborimo sa ovim problemom uz pomoć racije, hapšenjem glavnih dilera droge i oštrih kazni protiv onih koji se usude da prekrše zakon, kao i edukacijom javnosti o posledicama ove zavisnosti. Mislim da konačno vidimo rezultate preduzetih mera“, rekao je zvaničnik.
Međutim, mediji govore drugačije. Na primer, 2016. godine je bilo rečeno da u Gazi (sa oko 1,8 miliona stanovnika) živi 200 hiljada narkomana. A Ahmed kaže da vladini koraci nisu bili dovoljno efikasni da zaustave širenje ove pojave.
Međutim, Ahmed navodi da mu je dosta i da želi da izađe iz ovog začaranog kruga.
„Moja mlađa ćerka je pronašla tablete tramadola u ormaru i progutala je prilično mnogo. Lekari su uspeli da je spasu, a ja sam doživeo ozbiljnu traumu. Sada kada sam uništio svoje zdravlje, prihode i normalan život, želim svoj život nazad. Odlučan sam u tome da se izborim sa ovom zavisnošću“.
Pročitajte još:
