„Kina je odgovorna nuklearna sila koja će sama odrediti svoje korake u oblasti kontrole naoružanja. Za nas je je prioritet da se dijalogu o kontroli naoružanja pridruže Velika Britanija i Francuska“, odgovorio je ambasador na pitanje lista Nikkei Asian Review, a objavljeno je na Fejsbuk stranici diplomatske misije.
Kako je rekao, te zemlje ne samo da poseduju nuklearne arsenale uporedive sa kineskim, nego su i američki saveznici u NATO-u, čiji članovi tesno koordinišu politiku u nuklearnoj sferi.
Prema rečima Antonova, bez učešća Londona i Pariza „teško je i malo verovatno“ govoriti o daljim ograničavajućim merama u oblasti raketno-nuklearnih naoružanja.
Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja jedini je aktuelni sporazum o ograničenju oružja između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Prestaće da važi posle 5. februara 2021. godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je predložio produženje sporazuma na pet godina bez preduslova. Američka administracija je na različitim nivoima naglašavala potrebu da se u pregovore o novom trilateralnom nuklearnom sporazumu uključi Kina. Peking je ovu ideju odbacio.
Rusija i Sjedinjene Američke Države potpisale su taj sporazum 2010. godine. Prema njegovim uslovima, svaka strana će smanjiti svoje strateško ofanzivno naoružanje na takav način da, sedam godina nakon stupanja na snagu sporazuma i ubuduće, njihova ukupna količina ne prelazi 700 raspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, podmorničkih balističkih raketa i teških bombardera, 1.550 bojevih glava na njima, 800 raspoređenih i neraspoređenih lansera ovih raketa.
Pročitajte još:
