U svom članku za RBK Kudrin piše da „rast državnog duga u naredne tri godine do 21 odsto BDP-a nije kritičan za rusku ekonomiju“ i „nakon otplate dugova 2000-ih taj pokazatelj je dugo godina bio na istorijski niskom nivou i bio je predmet zavisti vlada drugih zemalja“.
„Zbog toga smo u plodnim godinama smanjivali državni dug, kako bi u kriznom momentu njegov nizak nivo bio još jedna rezerva vlade“, rekao je on.
Šef Računovodstvene komore takođe je rekao da količina akumuliranih rezervi omogućava da se povećaju sredstva usmerena na pomoć građanima i poslovnim krugovima.
„U avgustu 2020. godine iz Fonda za nacionalno blagostanje je izdvojeno samo 3,6 milijardi rubalja za finansiranje budžetskog deficita, a do kraja godine očekuje se da će iz ove rezerve biti potrošeno oko 350 milijardi rubalja. Kako je poznato, tokom krize 2008-2009. godine potrošeno je više od polovine rezervnog fonda“, ukazao je on.
S tim u vezi, Kudrin smatra da je bilo moguće više potrošiti na podršku građana i poslovnih krugova“, proširiti program „podrške siromašnom stanovništvu, kako se njegov deo ne bi povećavao“.
Početkom 2020. godine državni dug Rusije iznosio je 12,3 odsto BDP-a. Prema objašnjenju uz nacrt budžeta 2021. godine on će porasti do 20,3 odsto BDP-a, a 2023. do 21,3 odsto BDP-a.
Pročitajte još: