„Mislim da će se više pažnje posvetiti naučnim instrumentima na sondi. Imamo takvu sondu koja menja visinu. U suštini, mikroskop ulazi u sastav instrumenata na aparatu. Taj pravac će biti naglašen“, izjavila je vodeća naučna saradnica u Institutu za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka i kodirektorka rusko-američke naučne grupe za projekat „Venera-D“ Ljudmila Zasova.
Kako je saopšteno, naučnici će razmišljati o povećanju količine opreme, kako bi se povećale šanse za utvrđivanje činjenice o životu na planeti.
„Ukoliko neko bude imao super ideje, zašto da ne?“, rekla je Zasova.
U saopštenju se ističe da biomarker pronađen na Veneri ─ gas fosfin, na Zemlji proizvode uglavnom anaerobni organizmi (kojima nije potreban kiseonik).
Prema rečima naučnika, uslovi na površini Venere suviše su surovi za žive organizme, ali su na visini od 53 do 62 kilometra iznad planete, na vrhu oblačnog sloja, uslovi prihvatljivi.
Naučnike je privukla ka istraživanju činjenica da oblaci na Veneri imaju visoku kiselost, zbog čega bi fosfin morao brzo da nestaje. Njegovo prisustvo znači da nešto uzrokuje da on i dalje bude prisutan u atmosferi.
U saopštenju se naglašava da otkrivanje fosfina, međutim, nije dokaz prisustva mikrobnog života, već samo ukazuje na neke nepoznate geološke ili hemijske procese.
Najskorija rusko-američka misija na Veneru pod nazivom „Venera-D“ planirana je za 2027-2029. godinu.
Podsetimo, naučnici Univerziteta u Kardifu u Velikoj Britaniji i Tehnološkog univerziteta u Masačusetsu u SAD, otkrili su fosfin u atmosferi Venere koji bi mogao biti biološkog porekla.
Pročitajte još:
