Tada su uhapšeni Urugvajac i Srbin, a nekoliko meseci posle zaplene droge, srpska ali i svetska javnost saznale su da je vlasnik zaplenjenog kokaina Pljevljak Darko Šarić, čovek koji je u to vreme dobro razradio svoj legalni biznis u Srbiji.
Šarić kome se još uvek sudi pred srpskim Specijalnim sudom za organizovani kriminal, danas se nalazi na petom mestu najbogatijih narko-bosova u svetu, a vrednost njegove imovine procenjena je na 27 milijardi evra, preneo je Telegraf.
I posle Šarića, „padali“ su brojni srpsko-crnogorski „distributeri“ kokaina širom sveta. Tako je, na primer, krajem juna 2015. španska policija zaplenila 3,5 tona kokaina i 9,3 miliona evra u okviru akcije razbijanja međunarodne mreže krijumčara droge „Vinetu”, a među krijumčarima su bili i državljani Srbije, bivši pripadnici vojske.
Od pljačkaša zlatara do petog najbogatijeg mafijaša u svetu i „Tita“
Mesec dana ranije, zaplenjena je 1,1 tona kokaina, na jahti „Amsterdamer“, u španskim teritorijalnim vodama, a u specijalno pravljenim bunkerima pronađena je droga, koja je prevožena iz Južne Amerike u zapadnu Evropu. Uhapšene su tri osobe, dva Hrvata i jedan Srbin, prenele su Novosti.
Prošle godine, svetski mediji su pisali o Srbinu sa nadimkom „Tito“, vođom peruanskog narko-kartela koji je postao „ključni igrač za međunarodni transport kokaina“ i značajniji od El Čapa. O misterioznom „Titu“ se znalo samo da se nekada bavio boksom i da ima između 45 i 50 godina.
Božidar Spasić, bivši visoki funkcioner jugoslovenske Službe državne bezbednosti kaže za Sputnjik da je još početkom osamdesetih godina jugoslovenska mafija u kojoj su prednjačili Crnogorci, Srbi i Bosanci, počela na teritoriji Nemačke da preuzima određene poslove, čak i od italijanske mafije.
Tada su, dodaje Spasić, sa krađa automobila, prostitucije, trgovine ljudima i obijanja zlatara jugoslovenski mafijaši počeli da se usmeravaju na šverc droga.
Od telohranitelja i Eskobarovih „mula“ do „samostalnih privrednika“
Već devedesetih godina imali smo slučajeve da su pojedini pripadnici srpskog podzemlja išli kod Eskobara da sa njim ugovaraju poslove, ističe Spasić.
To su bili počeci, ali je već sredinom devedesetih i oko 2000. godine deo srpskih mafijaša, koji su ovde zapali u velike probleme, preselili se u Latinsku Ameriku, najpre u Kolumbiju gde su već imali „otvorena vrata“ i Venecuelu, a sad ih ima i u drugim zemljama, dodaje on.
„Oni su se tu, pre svega, pojavljivali kao 'mule' – prenosioci droge, ali su ispočetka bili telohranitelji, s obzirom da je latinoamerička mafija imala ubice, ali ne i telohranitelje. Radili su za novac a tokom vremena su im njihovi bosovi davali određene količine droge i tako je srpsko-crnogorsko podzemlje počelo da poseduje određene količine droge koje je slobodno moglo da prebacuje u Evropu“, kaže naš sagovornik.
Ispočetka su to bili „sitni dileri koji su avionom prebacivali po kilo – dva kokaina“, da bi ubrzo ustanovili da brojni brodovi plove ka crnogorskim i hrvatskim lukama i tako je nastao taj srpsko-crnogorski klan koji je počeo masovno da uvozi kokain na evropsko tlo, dodaje Spasić.
Osvajanje Evrope i Amerike
Od tog početnog stadijuma, koga Spasić naziva kurirskim, naši mafijaši su postali prvo veliki uvoznici, a posle i veliki distributeri. Iako su do sada „pali“ veliki narko-bosovi poput Darka Šarića, ima još naših ljudi koji se na veliko bave uvozom droge, upozorava on.
„Ono što je interesantno, od početnih luka u kojima su radili, poput crnogorskog Bara, oni su se prebacili na španske i luke u Italiji. Tako da bih rekao da su to bili neki pionirski radovi posle kojih je srpsko-crnogorska mafija dospela u sam vrh distribucije droge sa područja Latinske Amerike“, ističe Spasić.
A osim Evrope, srpsko-crnogorska mafija počela je da osvaja i tržište kokaina SAD o čemu svedoči slučaj Zlatka Mandarića iz Beograda i Bojana Tomčića iz Bačke Palanke koji su prošle godine uhapšeni u SAD kao „članovi organizovane grupe koja je otvorila novi kanal za šverc narkotika“.
Oni su su sa Kinezima, Kanađanima, Meksikancima i Sudancima organizovali mrežu za nabavljanje kokaina, heroina i ekstazija, a zatim drogu distribuirali po Kaliforniji, Kanadi i Australiji. Mandarić i Tomčić osumnjičeni su da su radeći kao vozači kamiona drogu prebacivali iz države u državu, preneli su tad srpski mediji.
Prednost Srba – ne liče na Latinoamerikance
Prema Spasićevim rečima, do ulazska srpsko-crnogorske mafije na američko tržište došlo je zbog toga što su u SAD prepoznatljive fizionomije Latinoamerikanaca i zato su naše zemljake veliki narko-bosovi iz početka angažovali kao prenosioce kokaina koji bi brzim čamcima ili kamionima prenosili drogu do Floride.
„Istom metodologijom, oni su počeli da dobijaju određene količine droge za sopstveni biznis jer se velikim kartelima više isplati da im daju robu nego novac. Počeli su da distribuiraju drogu u SAD i zato su predmet istrage Američke agencije za borbu protiv narkotika (DEA) koja je bila glavni operater u otkrivanju, recimo, Šarića i njegove grupe“, zaključio je Spasić.
A da nisu jugoslovenski šverceri droga „na veliko“ zaboravili da razviju „biznis“ i u rodnom kraju, pokazuje slučaj iz juna ove godine kad je kolumbijska policija zaplenila tovar od pet tona kokaina namenjenog za transport u Srbiju.
Droga je navodno pripadala škaljarskom i pančevačkom klanu a pakovana je u paketima sa „potpisom“ jednog od najboljih fudbalera sveta – Kristijana Ronalda i poznate modne marke „Kartije“, što su simboli „garancije kvaliteta“ narko-bosova.
Međutim, najstrašnije od svega je što najčešći motiv talasa mafijaških ubistava koji je u poslednjih nekoliko godina zapljusnuo Srbiju i Crnu Goru upravo neraščišćeni računi oko prodaje narkotika.
Pročitajte još:
