Time bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda.
Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline koja u tom kraju ima svoju tradiciju i budućnost.
Danas se na ariljskom području gaji oko 40 odsto ukupne proizvodnje maline u Srbiji.
Cilj Udruženja „Ariljska malina“ jeste da sačuva reputaciju našeg crvenog zlata. Proizvođači koji žele da stave sertifikat zaštićenog geo porekla na svoje proizvode, moraju da se pridržavaju strogih pravila, jer Udruženje sprovodi interne kontrole kvaliteta.
Sekretar Udruženja Mirjana Milutinović ističe da je za ariljski metod uzgoja maline karakteristična ručna berba.
„Svuda u svetu se maline beru mašinski, dok se kod nas beru ručno i zato je najbolji kvalitet plodova“, navela je ona.
Priča o zaštićenom geografskom poreklu ima svoje utemeljenje i u ekonomiji.
„Kada jednog dana budemo mogli da izvozimo gotove proizvode pod punim imenom i prezimenom na probirljivom evropskom i svetskom tržištu, imaćemo i dodatnu vrednost u celom lancu proizvodnje, od plantaža poljoprivednih proizvođača do polica u rafovima, tako da svi u privrednom lancu imaju mogućnost da zarade“, rekao je za Rinu menadžer prodaje Dragan Drinčić, prenosi portal B92.
Danas postoje tri zaštićena proizvoda: sveža, smrznuta i liofilizovana malina.
„Zaštitni znak Ariljska malina je veoma bitan za nas, samim tim što našem proizvodu daje dodatnu vrednost na tržištu. Primetili smo da poslednjih godinu dana sve veća tražnja od naših ino kupaca za proizvod sa zaštićenim geo poreklom, što njima obezbeđuje da znaju poreklo i kvalitet robe i kompletnu sledivost robe od plantaže do krajnjeg potrošača“, ističe marketing menadžer Aleksandar Obradović.
Područje na kome se gaji ovo crveno zlato zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Nalazi se na jugozapadu Srbije, između Zlatibora, zapadnog pomoravlja, Dragačeva i Starog Vlaha, a sa severa je ograničeno tokom reke Đetinje.
Pročitajte još:
