Međutim, maksimum koji se može postići u ruskom pravcu je održavanje prijateljskih odnosa koje je Abe izgradio.
Krajem avgusta, Šinze Abe je objavio da se povlači zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Japanski premijer sa najdužim stažom na ovoj poziciji, završava svoju vladavinu.
Izbori naslednika Šinzea Abe će se održati 14. septembra. Pobedniku je zagarantovano mesto premijera zahvaljujući parlamentarnoj većini vladajuće stranke.
Tokom poslednjeg glasanja partije 2018. godine, glasački listići su podeljeni podjednako između poslanika i običnih zvaničnika. Ovog puta izborni proces će biti promenjen: zakonodavci će dobiti 394 glasačkih listića, a lokalni zvaničnici 141. Izmene prevode glasanje u konfrontaciju unutar grupa uticaja unutar Liberalno-demokratske stranke.
Čak i pre početka trke za premijersko mesto, tri frakcije sa ukupno 155 poslanika dale su podršku Jošihidu Sugi. Velika je verovatnoća da će ga podržati i pripadnici frakcije Šinzea Abe — najveće podgrupe u okviru LDP.
Odani pristalica politike Šinzea Abe
Imenovanje Suge za predsednika stranke garantuje da će se linija politike premijera nastaviti do 2021. godine, to jest, do kraja njegovog mandata. I sam Suga navodi da će akcenat u unutrašnjoj i spoljnoj politici postaviti na isti način kao i Šinze Abe.
Suga je odrastao u seljačkoj porodici. To je, inače, jedna od najupečatljivijih razlika između njega i premijera koji je unuk bivšeg premijera i sina ministra spoljnih poslova. U Japanu generalni sekretar vlade ima reputaciju opreznog političara. Pre svega, on se bavio pitanjima unutrašnje politike i ekonomije, i nije bio uključen u pitanja spoljne politike.
Kao što je i očekivano, Suga je nazvao svoj glavni prioritet, a to je ekonomski razvoj. Ovaj akcenat je sasvim razumljiv, ko zauzme mesto premijera, vodiće zemlju tokom svetske ekonomske krize.
Što se tiče spoljne politike, ni ovde od njega ne treba očekivati iznenađenja. Suga je već rekao novinarima da će nastaviti napore na rešavanju problema građana Japana koje je Severna Koreja otela 1970-1980-ih godina, kritično pitanje koje Šinze Abe nije uspeo da reši. Konkretno, Suga namerava da dogovori susret sa Kim Džong Unom bez ikakvih preduslova.
Ne bi trebalo očekivati promene u stavu Japana o mirovnom sporazumu sa Rusijom. Šinze Abe je pokazao prilično veliku želju za zaključenjem sporazuma oko kojeg Moskva i Tokio već više od pola veka nisu uspeli da postignu kompromis.
Sake od Fumia Kišide
Glavne nesuglasice su povezane sa pitanjem vlasništva nad Južnim Kurilima. Rusija insistira na neosporivosti svog suvereniteta nad ovim teritorijama nakon završetka Drugog svetskog rata, ali Japan se sa tim ne slaže.
Tokio četiri ostrva smatra svojim „severnim teritorijama“: Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai. Japanske vlasti to objašnjavaju Šimodinim ugovorom o granicama i trgovini iz 1855. godine, koji je bio potpisan između Ruske imperije i Japana. A deklaracija iz 1956. godine sugeriše da je Rusije spremna da razmotri prenos dva od četiri sporna ostrva u Japan.
Bilo kako bilo, ali rezultate po pitanju zaključenja mirovnog sporazuma, Šinze Abe nije postigao. Rusija je izrazila spremnost da zaključi sporazum bez preduslova. Za Japan smisao mirovnog sporazuma je vraćanje teritorija.
Spremnost da se nastavi politika Abe je samo vidljivi napredak u ovom pravcu. To su česti sastanci lidera i rukovodstva dve zemlje, kao i prijatne izjave i međusobni komplimenti.
Za razliku od Suge, Fumio Kišida, kao bivši ministar spoljnih poslova, oseća se samouvereno u oblasti spoljne politike. Kišida je poznat na svetskoj sceni, već je uspeo da se istakne i uspostavi kontakte sa stranim partnerima, uključujući i Rusiju. Prema izveštajima japanskih medija, tokom diplomatske večere 2013. godine, Kišida je praktično izazvao ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, ponudivši mu da piju čašice sakea jednu za drugom.
U Japanu je Kašida primer suzdržanosti i pouzdanosti. Za razliku od Suge, on će verovatno biti više uključen u spoljnopolitička pitanja. Za vreme Abe, Rusija i Japan su pokazali uzajamni pozitivan stav, spremnost na dijalog i odlučnost da reše sporno pitanje.
Drugim rečima, dobri odnosi dvojice lidera i stav Šinzea Abe bili su negovali proces dijaloga o zaključivanju mirovnog sporazuma. Brojni kontakti su se odvijali preko ministarstva spoljnih poslova, pa je gotovo sigurno da Kašida neće hteti da izgubi ovu prednost.
Revanš Šigeru Išibe
Jedini otvoreni kritičar Šinzea Abe među kandidatima je bivši ministar poljoprivrede Šigeru Išibe. Tokom poslednjih nekoliko godina on se naročito posvetio konfrontaciji sa premijerom.
Jedna od najupečatljivijih konfrontacija Išibe i Abe dogodila se tokom izbora predsedavajućeg LDP 2012. godine, u kojoj je on izgubio od rivala. Tada je Išibe tražio podršku stalnih članova stranke, ali nije mogao da dobije glasove parlamentaraca. Ovog puta, s obzirom na prirodu glasanja, situacija se može ponoviti.
Uprkos kritikama na račun premijera, Išiba je dobio mesto u vladi, ali je 2016. godine odbio Abeov zahtev da nastavi sa radom. Po odlasku, političar je postao jedan od najvećih unutarstranačkih kritičara premijera, i treba reći, malo ko se usuđuje da se pridruži ovom stavu.
On, međutim, kao i Abe, deli stav o potrebi da se preispita član 9 ustava, prema kome je Japanu zabranjeno da ima svoju kopnenu vojsku, mornaricu i vazdušne snage, kao i da koristi svoj vojni potencijal u rešavanju sukoba (još jedan neostvareni sad Šinzea Abe). Išiba će kao premijer učiniti sve da to postigne.
Pregovori Tokija sa Moskvom su takođe postali predmet Išibine kritike premijera. On je 2018. godine izjavio da „nikada nije smatrao da će ekonomska saradnja (koju je promovisao premijer) dovesti do vraćanja ostrva“. On je takođe preispitivao taktiku premijera za rešavanje problema putem stvaranja odnosa poverenja sa ruskim rukovodstvom.
„Da li bi se ovo (vraćanje teritorija) moglo zaista dogoditi u okviru takozvanih odnosa od poverenja?“, izjavljivao je on. „Ne preostaje nam ništa drugo osim da nastavimo pregovore, insistirajući na pravičnosti našeg stava, ne odustajući od svog suvereniteta“.
Pokazati integritet je glavni zadatak
Međutim, nije jasno kakvu taktiku planira da izabere Išiba kada je reč o odnosu sa Rusijom. Pregovori strana su trenutno u ćorsokaku, i izgleda da je odnos od poverenja maksimum koji se može postići u ovom pravcu. Novi vođa Japana mogao bi da ih zadrži, kao što to verovatno rade Suga i Kišida, ili da ih pokvari. Na ovaj ili onaj način, niko od kandidata neće odustati od ideje vraćanja ostrva, dok Rusija neće promeniti svoj stav, uzimajući u obzir usvojene izmene Ustava, koje uključuju zabranu otuđivanja teritorije.
Profesor Više škole ekonomije, doktor nauka Sergej Luzjanin ističe: „jedino što novi premijer može da uradi je da drugačije pristupi pitanju zaključenja mirovnog sporazuma, naime, da pristane na njegovu ratifikaciju bez uslova vraćanje teritorije. Međutim, takva opcija bi bila političko samoubistvo za bilo koga na funkciji premijera“.
Prema rečima eksperta, da bi nastavio Abeov kurs, novi premijer će morati da pokaže čvrst stav i pridržavanje principa. Kandidat koji će verovatno raditi u ovom pravcu je Jošihide Suga, zaključio je on.
