U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje najviše stižu iz Srbije.
Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih zemalja, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive, piše „Slobodna Dalmacija“, a prenosi Tanjug.
Cena konzumne šljive u Hrvatskoj kreće od sedam do deset kuna za kilogram, odnosno od 112 do skoro 160 dinara, pokazala je analiza „Smartera“, konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.
„Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona“, ističe stručnjak „Smartera“ Miroslav Kuskunović.
U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.
Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.
Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije.
Pročitajte još:
