Cilj je, prema rečima Slobodana Jankovića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, da Turska odustane od saradnje sa Rusijom i da smanji svoj spoljnopolitički apetit koji je iskazala akcijom u Libiji i delimičnom saradnjom sa Rusijom u Siriji.
„U svrhu obuzdavanja Turske prvo je oformljen savez između Izraela, Grčke i Kipra, a s druge strane između Grčke, Kipra i Egipta i na taj način su povezani Egipat i Izrael. Nova odluka je poruka Turskoj da će SAD faktički pomoći naoružavanje grčke vlade u Nikoziji“, komentariše Janković.
Američko ukidanje embarga Kipru — pritisak na Tursku
Odluku da će SAD ukinuti embargo na prodaju vojne opreme Kiru, donetu još 1987, na Tviteru je objavio državni sekretar Majk Pompeo, a putem iste društvene mreže pozdravio ju je kiparski predsednik Nikos Anastasijades. Između dve poruke, Pompeo i Anastasijades su razgovarali telefonom.
Amerika je inače pokazivala malo interesovanja za problem Kipra, podeljenog na južni (grčki) i severni (turski), nakon turske agresije na ostrvo 1974, izazvane namerom grčkih oficira da ostrvo pripoje Grčkoj.
Paradoksalno, zahvaljujući embargu, međunarodno priznata (grčka) kiparska vlada na polju nabavke vojne opreme tesno je sarađivala sa Rusijom. Tako je Kipar od Rusije 1997. kupio tada najmoderniji protivvazdušni sistem S-300, ali je zbog turske pretnje vojnom intervencijom morao da ga se odrekne u korist Grčke. Ovaj sistem se trenutno nalazi na Kritu.
Na američku odluku reagovao je i šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu rečima da SAD time zanemaruju „jednakost i balans“ na ostrvu i da Ankara očekuje da ona ponovo bude razmotrena. U suprotnom, Turska će, prema Čavušogluovim rečima, „preduzeti neophodne recipročne korake u skladu sa svojom pravnom i istorijskom obavezom da garantuje bezbednost turskom narodu na Kipru“.
Malo manevarskog prostora za Ankaru
Međutim, kako Janković objašnjava, Turskoj nije ostalo mnogo manevarskog prostora, osim pregovora o podeli međunarodnih voda, u kojima se nalaze bogata nalazišta gasa sa ostalim zemljama koje su zainteresovane za eksploataciju gasa u istočnom Mediteranu — Kiprom, Grčkom i Egiptom.
„Sve ostalo bilo bi zaoštravanje i ulazak u sukob. Turci su već napravili niz incidenata. Prošle godine imali su preko 420 letova koji su narušili grčki vazdušni prostor. Već se dogodio sudar dva vojna broda. Sve više od toga bila bi razmena vatre“, smatra Janković.
Kiparsko pitanje samo je jedno u nizu koje opterećuje grčko-turske odnose. Ono koje je još više zaoštreno otkako je Turska počela da istražuje nalazišta gasa u spornim vodama oko Kipra, ali i na drugim mestima u istočnom Sredozemlju, koje Grčka smatra svojim teritorijalnim vodama.
