Predsednik izvršnog odbora Matice srpske u Podgorici i član ekspertskog tima nosioca liste „Za budućnost Crne Gore“ Vladimir Božović tako u intervjuu za Sputnjik komentariše situaciju u Crnoj Gori uoči parlamentarnih zbora.
Koliko su ovi izbori drugačiji od prethodnih s obzirom na to da je na površinu isplivalo pitanje identiteta, a sa njim i odnos prema Crkvi?
— Novost je što je identitetsko pitanje vezano za pitanje vere i odnosa prema SPC naročito izoštreno usvajanjem problematičnog zakona koji je nevino nazvan Zakon o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica u Crnoj Gori.
Da li se slažete sa ocenama da su ovi izbori istorijski?
— Ovi izbori jesu značajni. Međutim, čujem s vremena na vreme te prizvuke da od ovih izbora zavisi opstanak, primera radi, Crkve, što je potpuna besmislica. Crkva je opstajala i u mnogo težim uslovima nego što su ovi ili što nam možda slede nakon ovih izbora. Ovo pitanje može da reši određene probleme. Možemo da dobijemo novu parlamentarnu većinu koja će relaksirati prilično napetu atmosferu u Crnoj Gori, ali da će to presudno uticati na opstanak Crkve je, najblaže rečeno, predimenzionirano i netačno.
Koliko se izjavama poput te da će Crna Gora stvoriti novu crkvu deli društvo?
— Što se tiče Crkve, ne bih rekao da ima naročitih podela, ali takve izjave svakako doprinose utisku karikaturalnosti sistema i protagonista vlasti u Crnoj Gori. Neko ko se nominalno zalaže za sekularnu državu u 21. veku javno u svom programu deklariše nameru da će osnovati državnu crkvu? To je u najmanju ruku karikaturalan momenat.
Može li to da tradicionalne pristalice DPS-a odvrati od davanja svog glasa vladajućoj koaliciji?
— Može jedan deo glasača. To se evidentiralo kroz neka ispitivanja javnom mnjenja, mada ja sumnjam u ta istraživanja kada je Crna Gora u pitanju. Imam mnoštvo razloga zašto takvim ispitivanjima ne verujem u potpunosti, među kojima su ukupna atmosfera i stanje represije u kome živimo. Ali, i takva ispitivanja su registrovala ne tako beznačajan pad poverenja u DPS.
Očekujete li nemire na glasanju?
— To je vrlo nezgodno proceniti. Moj utisak je da je to već postalo zakonomerno sredstvo aktuelnog režima kojim pokušavaju da obezbede nedostajuću podršku. Ne bih se iznenadio da režim iscenira tako nešto. Važno je napomenuti da, naročito na ovim izborima, jedino režimu odgovaraju nestabilnost i incidenti, jer imaju manje podrške.
Kako komentarišete navode da se Srbija i Rusija mešaju u izbore?
— Oni koriste i koristili su, naročito 2016, jedan opšti, naročito na Zapadu uspostavljeni narativ o ruskom mešanju u pojedine izbore. U određenim zapadnim centrima moći čak je i dobrodošlo da u nekoj zemlji postoji sudska verifikacija tog mešanja. Zato smo imali onakav tok sudskog postupka u kom je bilo potpuno jasno da ne postoji nijedan relevantan dokaz za tvrdnje tužilaštva i presudu Višeg suda.
Nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“ Zdravko Krivokapić izjavio je da bi mogao da preuzme vladu, ali samo ako su uz njega stručni ljudi, a ne političari. Da li biste bili deo tog kabineta?
— Nisam razmišljao o tome. Sem toga, ja sam po profesiji matematičar, predajem na univerzitetu i bavim se stvarima koje su udaljene od zona interesovanja ove vlade. Ideja koja okuplja stručnjake je prirodna i poželjna, ali nije nova. Odavno se zagovara u Crnoj Gori. Vlada koja će biti zasnovana na stručnosti, a manje na političkoj pripadnosti je preko potrebna Crnoj Gori.
Vlada bi veoma lako mogla da se sastavi sa tri opozicione liste. Ako bi zaživela, da li bi imala pun ili polovičan mandat?
— Ne bih da zvučim pretenciozno, ali moje mišljenje je da bi ovakva vlada mogla i trebala da funkcioniše u narednih par godina kako bi stabilizovala sistem i stvorila uslove za prve demokratske izbore u Crnoj Gori, jer ovi izbori to nisu. Ovi izbori će biti samo delimičan odraz narodne volje.
Pročitajte još:
