Mas je istakao da Nemačka smatra da se trenutno, najduže primirje u istočnoj Ukrajini od 2014, može iskoristiti za „važne političke signale“ i namerava da razvija ovaj „pozitivni impuls“.
„Prekid vatre, koji traje duže od četiri nedelje, najduži je od 2014. godine i ovo je ohrabrujući znak! Želimo to da razvijamo. Zato ću danas zajedno sa mojim kolegom (Dmitrijem) Kulebom, premijerom (Denisom) Šmigaljem i predsednikom (Vladimirom) Zelenskim, proceniti kako ovaj pozitivan impuls može da se iskoristi za slanje važnih političkih signala“, objasnio je Mas, dodavši da planira da se sastane i sa predstavnicima specijalne promatračke misije OEBS-a.
Prema njegovim rečima, Nemačka i Ukrajina su već „uspele da intenziviraju bilateralnu saradnju“ u borbi protiv posledica pandemije virusa korona. Nemačka nastavlja da podržava „važne reforme u Ukrajini u oblastima pravosuđa i borbe protiv korupcije“, dodao je on.
Situacija u Donbasu
U Donbasu su 27. jula stupile na snagu dodatne mere za obezbeđivanje primirja. Dogovor uključuje zabranu bilo koje vrste vatre, raspoređivanje teškog naoružanja, ofanzivne i diverzione akcije, a predviđa i disciplinsku odgovornost za narušavanje sporazuma. Očekuje se da će primena mera obezbediti potpuni prekid vatre u Donbasu.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.
Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
