00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
14:51
SPUTNJIK SPORT
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
20:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
Hoćemo li i konobare i kuvare uvoziti sa Dalekog istoka
16:00
30 min
VESTI (repriza)
Šta svetu donose nove Trampove carine?
16:30
30 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
Dan oslobođenja ili početak rata
17:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Od Sibira do Osetije: Magični pejzaži Rusiji













Oljga Cinska
Fotograf Ilija Voskresenski bira najneobičnija mesta u Rusiji za svoja putovanja. U intervjuu za Sputnjik priča o putovanjima sa četvorogodišnjim sinom, o predelima gde je video najlepši zalazak sunca i o tome kako preživeti u šatoru na minus 55.
Rodio sam se u Uzbekistanu i u Sankt Peterburg sam došao kako bih pronašao sebe i nešto inspirativno.
Počeo sam da se bavim fotografijom, što mi je kasnije omogućilo da putujem. Ja želim da fotografišem isključivo prirodu. Otkrio sam neki drugi svet i na drugi način gledam na život. Dugo živim u Rusiji i smatram da je najlepša zemlja na svetu.
Left
Right
Na vrhu Turista
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Klisura Cei
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Voskresenski u Osetiji
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Jedno od mojih prvih putovanja je bilo putovanje u Osetiju.
Iznenadili su me neverovatni pejzaži. Čini mi se da sam najneverovatniji zalazak sunca video upravo tamo. Uhvatio sam ga sasvim neočekivano. Vozili smo se džipovima po planini, kiša je lila i pomislio sam da nije baš neki dan. Ali, kada smo se popeli na vrh, bili smo iznad kiše i u tom trenutku smo ugledali zalazak sunca koji se borio sa tamnim oblacima. Tako nešto nikada nisam video – to je jedan od najupečatljivijih trenutaka u životu.
Left
Right
Severna Osetija
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Priroda Osetije
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Zalazak sunca nad klisurom Cei
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Noć u klisuri Cei
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Neko vreme smo proveli kod lokalnih stanovnika, pronikli u njihovu kulturu, srž i autentičnu atmosferu.
Ugostili su nas tradicionalnim nacionalnim jelima, čitali smo molitve na maternjem jeziku – neverovatan osećaj!
Koljsko poluostrvo – jedno od omiljenih mesta
Obožavam pejzaže sa severa zemlje, iako sam se rodio u Uzbekistanu i tamo živeo devetnaest godina. Mene neprestano nešto vuče ka prohladnim i sivim predelima: Murmanska oblast, Hibinske planine, obala Barencovog mora – to su moji predeli, u kojima sam bio nekoliko puta.
Left
Right
Obala Barencovog mora
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Barencovo more
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Na poluostrvu nema autohtonog stanovništva i njihove kulture. Ovo je dosta siromašan kraj, ali ovde žive dobri ljudi, sa njima u razgovoru primate samo dobru energiju i prisnost.
Jezero Mali Vudjavr, Ilija Voskresenski
Najinteresantnije putovanje je bilo sa sinom.
Imao je tada četiri godine i to je ujedno bilo i naše prvo „muško" putovanje, bez mame i sestre. U septembru smo iz Sankt Peterburga krenuli ka Koljskom poluostrvu, koje u jesenjem periodu sija kao zlato.
Bilo je fenomenalno! Nas dvojica smo se još bolje upoznali.
Uživali smo u neverovatnoj prirodi: planinama, jezerima, moru. Vozili smo se kroz Kandalašku na Hibinskim planinama, gde može da se vidi polarna svetlost, svratili u selo Laponaca i upoznali se sa njihovim načinom života.

Družili smo se sa severnim jelenima i putovanje završili na obali Barencovog mora u malom selu Teriberka, na kraju zemlje. Neverovatne emocije su me obuzele nakon tih pejzaža i kadrova koje sam snimio.
Left
Right
Koljsko poluostrvo, selo Laponaca
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Koljsko poluostrvo, užina pored vodopada „Krasivi
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Pogled na Barencovo more
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Prolaz „Geografa“, Hibinske planine
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Poluostrvo je privlačno i za putovanja automobilom.
Trasom „Kola" moguće je iz Sankt Peterburga doći za jedan dan, uživajući u severnim pejzažima
Left
Right
Ilija Voskresenski na prolazu „Geografa“
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Planinski masiv Hibinskih planina
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Sve više sam želeo nešto ekskluzivno i nestandardno i našao se u zimskom pejzažu Jakutije.
Jednom sam pogledao trejler za dokumentarni film „24 snega" i rekao da moram to videti svojim očima, da fotografišem konje koji pasu na mrazu, a iz nozdrva im izlazi para.
Živeo sam sa pastirima u šatoru na temperaturi od minus 55 stepeni Celzijusa, vozio se sankama – to su nezaboravni utisci.
Možete li da zamislite kako sve brzo i usredsređeno radite, izlazeći iz šatora, izvinite na izrazu, u toalet! Upoznao sam uzgajivača jelena, naučio da zapalim vatru na velikom mrazu, da tražim hranu i lovim jelene – jedinstveno iskustvo.
Left
Right
Jakutska „šminka“
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Ždrebe jakutskog konja
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Jelenski pastir Jegor
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Pastir Jegor goni jelene u štalu
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Lokalni stanovnici se kupaju u snegu
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Jakutski konj
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Prvu noć u šatoru ću zauvek pamtiti.
U tom trenutku nisam bio naviknut na takav način života. Bacio sam drvo u peć i otišao da spavam. Posle nekoliko sati sam se probudio i osetio da je neverovatno hladno. Temperatura je unutra bila minus 30, sve je bilo smrznuto, pa i voda. Taj trenutak je bio ozbiljan test – bilo je potrebno izaći iz vreće za spavanje kako bih ponovo založio peć. Mislio sam da neću preživeti tu noć. Trećeg dana sam se malo navikao i naučio kako da zapalim vatru pred spavanje. To je dokaz da čovek može na sve da se navikne.
Zaprepastila me je priroda ovog regiona, posebno trasa „Kolima", deo ka Ojmjakonu – najhladnijem naseljenom mestu na svetu.
Neverovatno lepi snežni putevi dugi 3.000 kilometara, belo zamrznuto drveće koje u svitanje i pri zalasku sunca izgleda bajkovito!
Left
Right
Planine na putu „Kolima“
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Jakutski konj prelazi put "Kolima"
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Naravno, istorija mesta ima posebnu atmosferu, jer su u ovim teškim uslovima živeli zatvorenici staljinskih logora koji su gradili ovaj put.
Left
Right
Put „Kolima“
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Pogled na sunce na putu „Kolima“
Iz lične arhive Ilije Voskresenskog
Svest se menja kada se voziš u toplom autu, u toploj odeći i zimskoj obući. Tada shvataš koliko je udoban naš savremeni svet.
U ove krajeve dolazimo kako bismo uživali u prirodi i stekli neverovatna iskustva koja ćemo pamtiti ceo život.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala