Tim američkih naučnika koji je proučavao ljudske organe i u svih 47 ispitanih uzoraka otkrio je kontaminaciju mikroplastikom, objavilo je Američko hemijsko društvo.
Njihova studija usledila je nakon studije sprovedene 2018. na Medicinskom univerzitetu u Beču, kad je mikroplastika otkrivena u stolici svih osam učesnika istraživanja koji su prethodno konzumirali hranu zapakovanu u plastičnu ambalažu ili su pili iz plastičnih boca.
Mikroplastikom se smatraju plastične čestice manje od 5 milimetara, a nanočesticama manje od 0,001 milimetara.
Ranija istraživanja, pokazala su da prosečni urbani stanovnik zapadne Evrope godišnje proguta i udahne 50.000 čestica plastike.
Reč je o minijaturnim česticama plastike koje u okolinu odlaze odlamajući se s komada plastičnog otpada u okolini.
U posljednjem sprovedenom istraživanju naučnici su pronašli mikroplastiku i nanoplastiku u uzorcima uzetim iz pluća, jetre, slezine i bubrega - organa za koje se veruje da su joj izloženi i da je mogu filtrirati ili u sebe mogu „privući“ takve čestice.
„Bilo bi naivno verovati da je plastika posvuda oko nas, ali ne i u nama“, rekao je za „Gardijan“ Rolf Halden s Državnog univerziteta Arizone, gde su on i saradnici pronašli način za detektovanje nevidljivo sitnih komadića plastike u ljudskom telu.
U svih 47 uzoraka pronađen je i bisfenol A (BPA), hemikalija koja se koristi u izradi ambalaže za pakovanje hrane, uprkos tome što su stručnjaci odavno upozorili na njenu štetnost po ljudsko zdravlje.
“Mikroplastiku i nanoplastiku koja zagađuje životnu sredinu možete pronaći na gotovo svim lokacijama u svetu. U samo nekoliko decenija korišćenja plastike shvatili smo da od nje imamo više štete nego koristi i danas je možemo smatrati pretnjom po životnu sredinu, kao i po zdravlje ljudi i životinja”, rekao je Čarls Rolski, koji je rezultate studije izneo na sastanku članova Američkog hemijskog društva.
Stručnjaci su još ranije upozoravali na to da danas mikroplastika i nanoplastika od upotrebljenih kesa ili flaša za piće zagađuje životnu sredinu u svakom kutku sveta.
Istraživanja na životinjama povezala su izloženost sitnim česticama plastike s neplodnošću, razvojem upala i raka. Naučnici kažu da su posledice po zdravlje ljudi zasad nedovoljno istražene i još uvek nepoznate.
“Ne želimo da paničimo, ali brine podatak prema kojem sav taj nerazgradivi materijal kog ima svuda može da uđe u ljudske organe i tkiva i tamo se nataloži. Još nam nije u potpunosti poznato potencijalno štetno dejstvo na ljudsko zdravlje”, kaže Varun Kelkar, student posljednje godine biohemije na Univerzitetu u Arizoni, koji je učestvovao u istraživanju.
“Jednom kada dobijemo bolju predstavu o tome šta se sve nataložilo u ljudskom tkivu, moći ćemo da sprovedemo epidemiološke studije koji će nam omogućiti da procenimo kakav je uticaj nataložene nanoplastike na ljudsko zdravlje”, kazao je, istakavši da je ovo prva studija koja je istraživala prisutnost tragova nerazgradive plastike u organima donatora.
Prema podacima Evropske komisije, koja je zabranila upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, poput plastičnih tanjira, slamčica i plastičnih kesa u svim državama EU, više od 80 odsto morskog otpada čini upravo plastika, prenosi portal “Vijesti”.
Iako ima indicija da plastične hemikalije mogu oštetiti probavne organe ili podstaći razvoj upala, naučnici kažu da je potrebno sprovesti dodatne studije kako bi se s potpunom sigurnošću procenio rizik koji ona predstavlja za ljude. Neka ranija istraživanja otkrila su mikroplastiku u organima za varenje životinja, kao i u njihovoj krvi, limfi i u jetri.
Pročitajte još: