Na konstantne američke pretnje pošto je američki Stejt department gasovod „Severni tok 2“ uključio u projekte kojima mogu da budu uvedene sankcije, premijerka nemačke pokrajine Meklenburg—Zapadna Pomeranija Manuela Švezig izjavila je da Evropa treba jasno da stavi do znanja Americi da su pretnje sankcijama zbog izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ — neprihvatljive.
Žestok otpor Nemaca, prete Americi sudovima i Ujedinjenim nacijama
Prethodno je u nemačkom Bundestagu saopšteno da zbog američkih pretnji sankcijama razmatraju mogućnost podnošenja tužbi raznim sudovima, ali i obraćanja Ujedinjenim nacijama, jer je u pitanju pretnja suverenoj državi i predstavlja kršenje njenih prava. Američka pretnja, kako je ocenjeno, ne odnosi se samo na kompanije, nego i na vladine institucije koje su odobrile realizaciju projekta.
Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije smatra da je Švezingova u svojoj izjavi u stvari bila glasnogovornik nemačke kancelarke Angele Merkel.
Očigledno je da je došlo vreme protivljenju tom ograničenom suverenitetu, kako Amerikanci još od kraja Drugog svetskog rata tretiraju zapadnoevropske države, naviknuti da one bezuslovno zadovoljavaju njihove interese i izlaze u susret svakom zahtevu i pritisku Amerikanaca, kaže sagovornik Sputnjika.
Nema više bezuslovnog slušanja Amerike
Prilike u međunarodnim odnosima u posthladnoratovskoj eri, sa jačanjem multipolarizma, znatno su se promenile, kako napominje, i evropske države, naročito one moćnije, neće više bezuslovno da slede SAD u slučaju kada im se interesi ne poklapaju. A Nemačka ovde ima jasan interes da bude završen „Severni tok 2“ koji će joj obezbediti energetsku stabilnost.
Gajić smatra da će na relaciji Vašington—Berlin i dalje sevati varnice, ali ne više od toga, s obzirom na to da je Amerika u kampanji za izbor predsednika države, pa njeni akteri neće ići toliko daleko da bi to imalo dimenzije sankcija usmerenih ka drugoj državi-članici UN.
On podseća da su pretnje završetku „Severnog toka 2“ i Nemačkoj usmerene od aktuelne američke administracije Donalda Trampa i naftaškog lobija, dok se „duboka država“, globalisti koji su bliži Nemcima, nisu oglašavali i tome pridružili, iako sigurno i oni nerado gledaju na taj gasovod.
Još je, kaže, pitanje kako će to izvagati, hoće li podržati Trampa i tako mu podići ugled u medijskim očima, ili će žrtvovati celu priču oko „Severnog toka 2“ da ne bi podržali Trampa usred predsedničke kampanje.
„U skladu sa tim će i domet američkog pritiska na Nemačku biti ograničen. Ja ne očekujem da će taj demokratsko-liberalni globalistički blok na bilo koji način podržati bilo kakve namere Trampa na spoljnopolitičkoj aktivnosti, pa tako i povodom ’Severnog toka 2‘, tako da mislim da će se sve završiti na nekim malo ozbiljnijim pretnjama i medijskim varnicama“, mišljenje je našeg sagovornika.
„Severni tok 2“ će biti završen, uprkos pretnjama
On ne dovodi u sumnju završetak gasovoda, podsećajući da projekat već kasni u nekoj meri, zato što su se neke firme zbog finansijskih pretnji povukle iz posla na polaganju cevi, pa je Rusija tu dopremila druge cevopolagače.
„To je sve prevaziđeno i mislim da će u nekom doglednom vremenu, sa zakašnjenjem, cevi biti položene i da će taj projekat na kraju biti finiširan, kao što je i prva linija ’Severnog toka‘ bila završena. U nekom ozbiljnijem političkom smislu Amerika sem da novčano kažnjava firme koje učestvuju u izgradnji ’Severnog toka‘, neće moći da preduzme neke druge efektivne mere“, zaključio je Gajić.
Za nekadašnjeg dopisnika „Politike“ iz Nemačke Miroslava Stojanovića teško je i pomisliti da bi Berlin digao ruke od tog projekta u koji je do sada uloženo oko 10 milijardi evra, koji se nalazi u završnoj fazi, pošto je ostalo da se polože cevi gasovoda na potezu manjem od 200 kilometara na maršruti koja je duga više od hiljadu kilometara. Nemačka privreda je, kako napominje, veoma zavisna od ruskog gasa i energenata, što ne može da nadomesti veoma skup američki tečni gas.
„Nemci se žestoko opiru, sada žešće nego ranije. Nemačka počinje da pokazuje otpor koji dugo nije pokazivala tako organizovano i moglo bi se reći hrabro i pokušava da animira i ostale Evropljane da ustanu protiv kaznene ekspedicije — američkih sankcija“, kaže Stojanović za Sputnjik.
I Amerikanci imaju adute
On, međutim, dodaje da je pitanje koliko će taj otpor Americi biti jak, jer Amerikanci, po njegovoj oceni, imaju u rukama adute, zato što bi zavođenje sankcija firmama koje posluju na američkom tržištu za njih bilo fatalno. Neke firme su već napustile „Severni tok 2“, neke se kolebaju jer računaju da je taj projekat pri pri kraju i da će, ako ne odustanu, dugoročno gubiti poslove na američkom tržištu.
Stojanović smatra da Nemačka neće mnogo postići ni traženjem rešenja u okviru Ujedinjenih nacija.
„Oni pomišljaju da to iznesu pred Savet bezbednosti, ali je to put koji ne donosi veliki uspeh, jer tamo Amerika ima pravo veta, ali je to za političku scenu interesantno, zato što se prvi put pokazuje neka vrsta žilavijeg otpora Americi“, ocena je našeg sagovornika.
Nemačka bi mogla da uvede nešto rigoroznije sankcije američkim proizvodima koji se plasiraju na njenom i evropskom tržištu, ali to je, kaže on, uvek mač sa dve oštrice. On objašnjava da Nemačka u velikoj meri zavisi od američkog tržišta, koje je posle kineskog ono za nju najvažnije. Pogotovo joj je važan izvoz automobila i na američkom tlu je izgradila više fabrika automobila, što su sve ograničenja koja joj ne daju mnogo manevarskog prostora da pokaže mišiće, slikovit je Stojanović.
Dići ruke od gasovoda ravno predaji
Na pitanje kako bi najnoviji rat SAD i Nemačke mogao da bude završen, on smatra da će do nekog dogovora ipak doći.
„Završiće se tako što će Nemačka pokušati da napravi neku vrstu kompromisa. Čeka se, naravno, i rasplet, ko će u novembru ući u Belu kuću, a ta vrsta kompromisa bi mogla da bude da Nemačka kupi jedan deo američkih energenata bez obzira na njihovu cenu, da bi malo ublažila tu oštricu, ali svakako neće odustati od završetka ’Severnog toka 2‘“, smatra ovaj spoljnopolitički komentator.
Odustajanje bi, po njegovoj oceni, za Nemačku bilo fatalno iz više razloga, ne samo zbog uloženog novca koji je ogroman, nego i zbog toga što njena privreda ne bi mogla da nadoknadi količinu energenata koji su joj potrebni. Zato ne dovodi u sumnju završetak „Severnog toka 2“.
„To će biti, verovatno, malo odloženo zato što tempo nije onakav kakav je bio jedno vreme, ali Rusi u vodama Baltika već imaju brod koji posao može da obavi do kraja. Biće usporeno i neće biti u rokovima koji su inače bili predviđeni, ali će se završiti. Odviše je to važan i skup projekat ne samo u ekonomskom, nego i u političkom smislu, jer sada da dignu ruke od toga, to bi bilo ravno predaji“, zaključio je Stojanović.
