Kako je rekao, Velika narodna skupština u koju se bira 400 poslanika, može da bude „izuzetno vredna i korisna, ali i da u istoj meri poseduje razornu moć“, jer ona predstavlja primarnu zakonodavnu vlast. Usvajajući novi Ustav, ona, hipotetički gledano, može da odluči bilo šta, jer legitimnog tela, koji je iznad te institucije – nema.
„Mnogo je argumenata za i protiv raspuštanja Velike narodne skupštine, nemam kategoričko gledište po ovom pitanju, ali čvrsto stojim iza toga da je trenutni nacrt Ustava, koji sadrži raspuštanje skupštine i dvostruko smanjenje broja poslanika u redovnoj Narodnoj skupštini – izuzetno opasan“, izjavio je advokat u intervjuu za list „Sega“.
Putin - car Bugarske
U skladu sa nacrtom novog Ustava, koji je GERB objavio ove nedelje, predviđeno je da će parlament usled odsustva Velike narodne skupštine, moći da donosi najvažnije odluke za zemlju.
„To najpre znači da će, prema novom Ustavu, tri četvrtine od 120 narodnih predstavnika (koliko GERB predlaže da se ostavi, a u trenutnom parlamentu ih ima 240), ili 91 bezlična glasačka mašina moći da odluči da će Bugarska postati monarhija, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan – njen sultan ili Putin – car Bugarske“, istakao je Ekimdžijev.
Advokat je takođe rekao da predlozi GERB-a takođe uključuju ovlašćenje tužilaca da predlože nacrte zakona o krivičnom i krivično-procesnom postupku i da za će takve predloge biti potrebna podrška samo 31 poslanika.
„Sama ideja da će Sudski savet i Savet tužilaca imati pravo na zakonodavnu inicijativu je vapijući protivrečna principu podele vlasti. Uloga sudske vlasti je po definiciji da sprovodi zakone, a ne da ih stvara“, rekao je Ekimdžijev.
Premijer Bugarske Bojko Borisov predložio je prošle nedelje da se unesu izmene u aktuelni Ustav i da se zbog toga sazove Velika narodna skupština, kao odgovor na antivladine proteste, koji su takođe kritikovali opozicija.
Pročitajte još:
