Izjavu su potpisali Evropska narodna partija, Obnovljena Evropa, Progresivni savez socijalista i demokrata i frakcije Zelenih.
„Predsednički izbori 9. avgusta nisu bili ni slobodni ni pošteni. Verodostojni izveštaji pokazuju na pobedu Svetlane Tihanovske. Zbog toga ne priznajemo Aleksandra Lukašenka za izabranog predsednika i smatramo ga personom non grata u Evropskoj uniji. Pridružujemo se beloruskom narodu u njegovom zahtevu za novim i slobodnim izborima“, navodi se u zajedničkoj izjavi.
Partije Evropskog parlamenta podržale su odluku Ministarstva spoljnih poslova EU o pojedinačnim dodatnim sankcijama Belorusiji i pozvale da se što pre uvedu.
„Pozdravljamo odluku ministara spoljnih poslova EU o ‘crnoj listi’ svih odgovornih za nasilje i falsifikovanje predsedničkih izbora... Pozivamo da se spisak što pre sastavi, kako bi licima koja su izvršila ova krivična dela bio zabranjem ulazak u EU, a njihova imovina zamrznuta“, navodi se u izjavi.
Parlamentarci su takođe pozvali Rusiju da se suzdrži od mešanja u situaciju u Belorusiji.
„Pozivamo Rusiju da se suzdrži od bilo kakvog otvorenog ili prikrivenog mešanja u situaciju u Belorusiji nakon izbora i pozivamo institucije EU i države-članice da se oprezno suprotstave postupcima Rusije u tom pravcu“, navodi se u dokumentu.
Parlamentarci su takođe osudili upotrebu sile nad mirnim demonstrantima i pozvali na hitnu i transparentnu istragu svih slučajeva nasilja nad demonstrantima.
„Pozivamo na momentalno osobađanje svih koji su pritvoreni pre i posle predizborne kampanje“, dodali su parlamentarci.
Oni su pozvali na jačanje podrške civilnog društva u Belorusiji, s jedne strane, a sa druge, na prekidanje finansiranja projekata koje kontroliše beloruska vlada.
Protesti u Belorusiji
U Belorusiji su 9. avgusta održani predsednički izbori. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je sa 80,08 odsto osvojenih glasova pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko koji se nalazi na čelu zemlje već 26 godina. Opozicija nije priznala rezultate izbora.
Uveče istog dana, građani nezadovoljni organizacijom i rezultatima glasanja izašli su na ulice. Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu.
Prema zvaničnim podacima, prvih dana privedeno je preko 6,7 hiljada ljudi. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova zemlje, tokom nemira povređeno je na stotine ljudi, među njima više od 120 pripadnika policije, a jedan demonstrant je ubijen.
Pročitajte još:
