Novinar Živojin Rakočević objašnjava da je po planu put trebao da prođe sa druge strane brda i potpuno zaobiđe zonu manastira. Samovoljnom lokalnih lidera, koji imaju podršku u Prištini, seoski put kojim se ide uz Dečansku bistricu iz sela u njenoj dolini, pretvara se u magistralni i prolazi gotovo pored manastirske kapije.
Trese se zemlja ispod Visokih Dečana – svedoka albanskih nedela
Rakočević kaže da nije problem put, već činjenica da su Dečani srpski Notr Dam. Albanci su proterali sve Srbe koji su živeli oraganski spojeni sa svojom svojom svetinjom, Dečani sada smetaju kao svedok, kaže on.
„Od 1999. godine postoji čitava serija različitih pritisaka, od udara minobacača do islamskih ekstremista ispred kapije, grafita unutar manastira, nevraćanja zemlje koju su svi sudovi ovoga sveta vratili Dečanima, a opština je ne vraća, a sada imamo ovaj put koji treba bukvalno da razori dečansko imanje, da prođe ispred kapije, da onemogući život, da naruši mir“, kaže Rakočević.
On dodaje da ideja nije nova, da odavno postoji komunistička namera da se manastir pretvori u muzej, što bi verovatno značilo i da se jedan preostali kaluđer pretvori u kustosa. Plan je bio i da se iznad manastira izgradi veliki hotel.
Ugrožene i isposnice
Rakočević kaže da je drugi nivo priče činjenica da se radi o nacionalističkom putu koji spaja Plav i Dečane i zaokružuje albanske teritorije. Dečani su žrtva na tom putu, najveći rezultat tog puta je zapravo potkopavanje, uništavanje Dečana, ističe naš sagovornik i dodaje da put ne ugrožava samo manastir.
„Kanjon Bistrice je zaštićena zona, tu ima mnogo isposnica koje su oslikane, neke i u 14. veku, to su važni spomenici koji ne smeju da se diraju, što je Unesko i predvideo, ali niko ne vodi računa o tome. Stvar je u tome što taj put koji koriste najviše šverceri, ta neka kriminogena struktura, a suštinski, put se pravi da bi se uništili Dečani. Dečani su žrtva švercerskog puta“.
Najviše problema poslednjih godina između kosovskih instsitucija i SPC vezan je za teror koji se sistematski provodi protiv manastira Visoki Dečani. Manastir je 4h prethodno oružano napadan i ostaje pod jakom zaštotom KFOR-a. Takođe postoje i drugi vidovi diskriminacije protiv SPC pic.twitter.com/bBKMBcN07Q
— Sava Janjic (@SavaJanjic) August 13, 2020Na pitanje ima li na Kosovu reakcija makar vezanih za zaštitu prirode oko manastira Rakočević odgovara negativno. Kaže da kada je nešto usmereno na druge, odnosno drugačije, na takozvanom Kosovu dolazi do apsolutnog konsenzusa između nevladinog sektora, vlasti i kriminogenih struktura, svi nastupaju kao jedan.
„Kao što ne možete naći reakciju na devastiranje Dečana, pa čak ni na prirodu, tako ne možete naći ni ružnu reč koja je iz dečanske svetinje otišla prema Albancima. Nema ni jednog Albanca koga su Dečani odbili, uskratili mu pomoć. Teško je to reći, ali oni se sa takvom strašću i sa takvom energijom i upornošću trude da uklone svedoke svojih nedela, da je to strašno. Dečani se pretvaraju u tog svedoka. Nama je neprirodno, a moram reći i licemerno, da Albanci rade protiv svoje budućnosti, ali u osnovi je tako. Raditi protiv Dečana, protiv svetinje koja je na listi Uneska, koja je životni simbol, znači biti protiv svih nas, biti protiv sebe“, ističe Rakočević.
Odbrana cele civilizacije
Rakočevića smo pitali i koliko smo i sami odgovorni za ono što se dešava sa jednom od naših najvećih i najstarijih svetinja i da li bi pokušaji da je zaštitimo mogli da budu jači. Kaže da je svakako potrebno brže reagovati, ali i imati u vidu da ne branimo samo naš manastir, već jednu celu civilizaciju.
„Ovo nije odbrana Dečana, ovo je odbrana čitavog sistema vrednosti koji su naša kultura, duhovnost i državnost rodili na Kosovu i Metohiji. Branimo hrišćansko i pravoslavno nasleđe Evrope. Branimo jedan način života, jer Unesko nije zaštitio samo lepo kamenje, crkvu i divne freske, zaštitio je i život, današnje pojanje dečanskih monaha, duborez koji se tamo radi i ikone koje se tamo slikaju, sir i vino koje se tamo pravi. To je zaštita života i zalog za budućnost, ta odbrana nije laka“, zaključuje Rakočević.
Za sada je na dešavanja oko manastira reagovalo Ministarstvo kulture i informisanja koje je najoštrije osudilo nastavak nezakonitih radova na magistralnom putu u zaštićenoj zoni manastira.
Ministarstvo je uputilo protestnu notu najvišim zvaničnicima Uneska i pozvalo ih da odmah reaguju i zaštite objekat kulturnog nasleđa koji je deo Liste ugrožene svetske kulturne baštine.
Do reakcije Ministarstva došlo je dan nakon što je iguman svetinje Sava Janjić obavestio javnost o ponovnim radovima u zoni manastira. On je ponovo pozvao međunarodne predstavnike, ali i političke predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji da spreče teror nad svetinjom.
Njegovi apeli krajem maja uspeli su da na neko vreme zaustave nelegalne radove na izgradnji puta.
