Zvezde padalice nemaju veze sa zvezdama koje padaju, već je reč o meteorima, metalnim ili kamenim nebeskim telima koja obilazeći Sunce ulaze u Zemljinu atmosferu i prolazeći kroz nju sagorevaju.
Zbog toga što ta pojava izgleda poput baklje koja pada prema Zemlji, naziva se zvezda padalicama.
Zvezde padalice se mogu videti svake vedre noći, ako se nebo posmatra negde izvan svetla grada.
Nekoliko hiljada tona različitih čestica i prašine uleti u našu atmosferu svake godine, ogromna većina ovih čestica sagori u atmosferi i ne stigne do površine Zemlje, ali neke od njih, one veće, „prežive“ i padnu na površinu i tada se nazivaju meteoriti.
Brzina kojom čestice uleću u atmosferu naše planete kreće se u intervalu od 30 do 70 km/s, a svetlosna pojava, meteor, nastaje na visini od 80 do 120 km.
Tokom prethodnih godina vreme maksimuma aktivnosti Perseida „videlo“ se i 80-100 meteora na sat, prenosi Tanjug.
Perseidi su verovatno najpoznatiji i jedan od najlepših meteorskih rojeva.
Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati.
U periodu od VIII do XII veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskim roju iz Kine i Japana.
Tokom XVIII i IX veka astronomi su prikupili dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora.
„Izvor“ roja Peresida odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2.500 tragova meteora zabeleženih između 1869. i 1898. godine. On je izračunao da se „izvor“ roja nalazi u sazvežđu Persej, po čemu je i roj dobio ime.
Pročitajte još:
