Turci smatraju da su zbog preovlađujuće negativnih realnih deviznih kamata na štednju i nesigurnost valutnih kurseva mogućnosti ulaganja sužene, pa na zlato gledaju kao na sigurnu luku, navodi agencija Blumberg.
"Pad kamata na potrošačke kredite je takođe uticao da se građani okrenu zlatu", kaže Akif Turker, zlatar na Grand Bazaru u Istanbulu, koji je centar trgovine dragocenostima u Turskoj.
Blumberg navodi da su građani počeli da kupuju zlato kad je cena iznosila 300.000 lira (38.390 evra) po kilogramu, a sada su cene dostigle 51.200 evra za istu količinu tog plemenitog metala.
Drugi zlatar Ali Vurmaz ukazuje da se građani pre odlaska u banku gde podižu kredit prvo raspituju za cenu zlata koje potom kupuju kreditnim karticama kao investiciju.
U nekim slučajevima, kako navodi Blumberg, Turci prodaju zlato kako bi otplatili svoj zajam banci.
Procenjuje se da Turci imaju više od 5.000 tona zlata "u slamaricama". Kako naglašava Blumberg, količina te vrste deviznih rezervi centralne banke nije poznata.
