Član srpskog Predsedništva BiH važnu političku rečenicu izgovorio je tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Banjaluci. Dodik je najavio i da bi pitanje statusa RS moglo da dobije i zvaničnu formulaciju kroz Skupštinu RS. Prema oceni analitičara, po reakciji predsednika Srbije, čini se i da je Srbija spremna ozbiljno da razgovara na ovu temu.
Vučić je, naime, ponovio stav o dejtonskoj BiH, ali je rekao i da razume da je tema samostalnosti za RS važna.
„Samo bih rekao da ćemo mi na ovo odgovoriti predsedniku Dodiku i premijerki u nedeljama i mesecima koji dolaze. Politika Srbije se nije promenila. Za sve druge ideje koje je iznosio Dodik, naša je obaveza da ih čujemo i saslušamo i da vidimo nešto u pisanom obliku“, rekao je Vučić.
Stav Srpske učvršćuje poziciju Beograda oko Kosova
Vladislav Jovanović, karijerni diplomata, smatra da svet dugo pokušava da Kosovo predstavi kao presedan, ali je očigledno da su tu formulaciju demantovali vreme i dešavanja.
„Insistiranje Dodika na sličnosti situacije Republike Srpske i Kosova objektivno jača našu poziciju u procesu rešavanja pitanja Kosova i Metohije, jer tako se vrši indirektan pritisak na Zapad. Ako se igraju previše sa plamenom, mogu i sami da se opeku. Drugo, to učvršćuje našu poziciju u daljem toku pregovora sa Prištinom, jer nam dopušta da budemo istrajniji i čvršći u odbrani našeg principijelnog stava da su Kosovo i Metohija integralni deo Srbije. I da to moraju da budu i kao konačno rešenje u razgovorima“, ocenjuje naš sagovornik.
Secesija kosovskih Albanaca nije presedan
Jovanović kaže i da ovo što je Dodik rekao nije novo i podseća da je on to više puta izjavljivao.
„To što je sada predsednik Vučić na to reagovao i rekao da očekuje plan od RS napismeno, to jeste nešto novo, ali ne bi trebalo da se shvati na dramatičan način. Činjenica je da na Balkanu nije moguće logički prihvatiti da se jednoj manjinskoj zajednici, koja se nasilno istrže iz svoje matične zemlje, daruje država, a da se to isto pravo osporava drugim zajednicama na Balkanu“, napominje Jovanović.
Po njegovim rečima, pokušaj Zapada da se kosovski slučaj objasni kao jedinstven i da je priznanje Kosova posebno i neuporedivo sa drugim slučajevima, samo je postala floskula.
Profesor međunarodnog prava Miloš Šolaja i autor knjige „Defakto države u međunarodnim odnosima“ podseća da je RS još tokom rata u BiH stekla međunarodnopravni subjektivitet. Kao jedna od pregovaračkih strana u dejtonskim pregovorima, Srpska je dobila viši nivo međunarodnog subjektiviteta.
„Republika Srpska je unela konstitutivnu volju u politički i ustavni sistem u BiH, a ono što je Dejtonom još dobila su granice. Svako ko je hteo da od Kosova i Metohije da napravi državu, koja se pritom samoproglasila, a koja uprkos svemu još nema međunarodno priznanje, morao je da vodi računa o tome da to može da se odrazi i na Republiku Srpsku“, objašnjava Šolaja.
Refleksija Kosova na RS očekivana
On dodaje da se o tome pričalo, ali da sada postoji stav koji je pokazan u Banjaluci — javno i eksplicitno.
„Ono što može da predstavlja problem je Aneks 4 Ustava BiH, koji je dodatak Dejtonskog mirovnog sporazuma i po kome niko nema prava na odvajanje. Ali, činjenica je da u skladu sa međunarodnom praksom to može da se desi, počev od samog referenduma, do prava na secesiju, s tim što je Kosovo upravo primer“, objašnjava profesor.
Šolaja ne smatra da RS želi da se pripoji Srbiji, kao što Kosovo izražava afinitete da se ujedini sa Albanijom u nekom trenutku.
„Republika Srpska je u stanju vin-vin pozicije, a dosadašnja politika RS je bila da se po nacionalnom principu solidariše sa ciljevima Srbije. U slučaju da Kosovo zaista postane država i da se Srbija pritisne u tom pravcu, a očigledno je da se na tome i radi, tada bi RS izašla s jasno izraženim stavovima u principu samostalnosti i nezavisnosti“, kaže Šolaja.
Predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović reagujući na posetu predsednika Srbije Banjaluci, rekao je da je ponovo iskorišćena situacija da se pošalju poruke kojima se pokazuju pretenzije prema delu teritorije BiH, kao i da se takvim porukama unosi nemir i nepotrebno podižu tenzije.
Sledeći susret predsednika Srbije i Milorada Dodika najavljen je za 4. i 5. avgust, kada će se zajednički obeležiti stradanje Srba u vojnoj akciji hrvatske vojske Oluja.
