Psihička rastrojstva, stres, neizbrisiva sećanja na poginule drugove – nije svim vojnicima koji se vrate sa bojnog polja lako da se izbore sa tim teškim teretom. Nedavno je saopšteno da je američki specijalac Endrju Markesano izvršio samoubistvo, američki vojnik koji je u šest navrata ratovao u Avganistanu, a isto toliko u drugim žarištima rata. Saborci su ga prozvali „Kapetan Amerika“, upoređujući ga sa izmišljenim superjunakom. Upucao se pred suprugom, a iza sebe je ostavio troje dece.
„Neprijatelj nije mogao da ga uništi, ali je na kraju vojnik, nagrađivan „Zelenom beretkom“, spoznao da je neprijatelj bio u njemu samom“, piše „Foks njuz“ o smrti Markesana. Vojnik je odlikovan i Srebrenom zvezdom, koja se dodeljuje za hrabrost u ratu.
Prema rečima njegovih saboraca, Markesan se nije mogao izboriti sa sećanjima na ratne dane, na primer kada je 2009. godine služio nedaleko od Kandahara u Avganistanu. Kako se navodi, tokom te operacije zabeležen je najveći broj smrtnih slučajeva kada se uzme u obzir cela kampanja u Avganistanu.
Događaja se priseća Lukas Kolum koji je služio u četi drugog bataljona 2009-2010. godine.
Kako je rekao, svakodnevno su tokom patroliranja nailazili na improvizovane mine. Nakon tog putovanja mnogi njegovi drugovi su se vratili kući bez nogu i ruku. On ističe da su od 110 vojnika trojica poginula, dok je 50 ranjeno.
Samoubistvo Markesana je 30. po redu samoubistvo među oficirima i vojnicima bataljona 2-508.
Ministarstvo za boračka pitanja SAD zaduženo je za mentalno zdravlje i prilagođavanje bivših vojnika koji su se vratili iz rata. Iako su oni saopštili da se za četiri godine broj slučajeva samoubistva među veteranima smanjio sa 22 na 17 ljudi dnevno, strani eksperti kažu da je to samo tako na papiru. U svakom slučaju, reč je o hiljadama ljudskih života godišnje.
Nevladini eksperti smatraju da je situacija poslednjih godina još gora. Oni tvrde da je od 2007. do 2017. godine broj samoubistava među ratnim veteranima porastao za 50 odsto, prenosi „Militari tajms“.
Prema rečima ruskog eksperta Dmitrija Drobnickog, poslednjih 10-15 godina mnogi su se žalili na Ministarstvo za boračka pitanja, kada su SAD vodile najveće ratove na Bliskom Istoku.
„Problem je u tome što su veterane slali u klinike sa kojima vlada ima sklopljene sporazume. Tamo se najčešće na pomoć čeka veoma dugo, a pomoć je u principu pasivna – samo ako se osoba sama prijavi. Međutim, veterani ne žure lekarima sa svojim problemima“, ističe on.
Poslednji ratovi – avganistanski, irački nisu ništa dobro doneli kada je reč o psihološkom stanju vojske.
„U društvu postoji mišljenje da je rat u Iraku bio nepravedan i da Amerika nije trebalo da se meša u to. Ta situacija prilično teško utiče i na vojnike, a posebno na ratne veterane“, ocenjuje Drobnicki.
Shvatajući ozbiljnost problema, Bela kuća je prošle godine donela odluku da se formira specijalna radna grupa „Prevents“. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je zvanično predstavio plan za smanjenje broja samoubistava među veteranima. Fokusiraće se na rad sa bivšim vojnicima na lokalnom nivou, gde su njihovi problemi primetniji.
Eksperti takođe ne isključuju mogućnost da pogoršavanje situacije može biti povezano i sa neefikasnim radom saveznih vlasti.
Problem sa samoubistvima u SAD ne postoji samo među ratnim veteranima nego u celoj zemlji. Krajem januara ove godine Nacionalni centri za kontrolu i prevenciju bolesti objavili su statistiku prema kojoj je 2018. godine samoubistvo izvršilo više od 48.000 Amerikanaca.