Vlada Španije tražila je od rukovodstva SSSR-a da preuzmu na čuvanje oko 510 tona zlata. Odluku o izvozu zlata u SSSR doneli su rukovodioci republikanske stranke Španije – premijer Fransisko Largo Kabalero i ministar finansija Huan Lopez Negrin u oktobru 1936. godine. U Španiji je buktio građanski rat. Republikansko rukovodstvo Španije uporno je zahtevalo od sovjetske strane da poveća isporuke naoružanja u Madrid, koji je bio okružen jedinicama generala Franka.
Prema protokolu broj 44 sa zasedanja Politbiora Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR-a navodi se da je SSSR pristao da primi na čuvanje zlatne rezerve, kao odgovor na zahtev španske vlade u oktobru 1936. godine.
U luci španskog grada Kartahena 20. oktobra 1936. godine počeo je utovar zlata na sovjetske brodove „Kim“, „Kubanj“, „Neva“ i „Volgoles“. Zlato je bilo upakovano u 7.800 drvenih sanduka. Republikanska vlada Španije je mobilizovala gotovo svu svoju pomorsku flotu kako bi pratili sovjetske brodove i dragoceni teret. Na kraju su brodovi uspešno doplovili u SSSR, a zlato se prvobitno čuvalo u zgradi u centru Moskve, da bi ga zatim prevezli u jednu od zgrada Centralne banke. O sudbini španskog zlata danas se vrlo malo zna. Saglasno zvaničnoj verziji, SSSR je potrošio sredstva u vrednosti zlata na rat u Španiji.
Međutim, pojedinim istraživačima je teško da poveruju u verziju da su zlatne rezerve potrošene za par godina na vojne isporuke. Stoga smatraju da je Staljin prisvojio veliki deo zlata.
Međutim, prema pisanju lista „El konfidencial“, Staljin nije prisvojio ni gram španskog zlata i sav novac dobijen od njegove prodaje zaista je iskorišćen za vojne isporuke republikancima. Takvo mišljenje deli i ugledni istoričar Anhel Vinjas, koji se poziva na arhivska dokumenta bivšeg ministra finansija Španije Huana Negrina. Reč je o dokumentima koja svedoče da su i sovjetska i španska strana vodile zapis o rashodima zlata.
„SSSR je tokom rata snabdeo Španiju sa ljudstvom i oružjem. To je omogućilo republikancima da se bore skoro tri godine. Iz Sovjetskog Saveza je prvo stigao benzin, a zatim streljačko oružje, municija, tenkovi i avioni“, smatra Luis Togores sa madridskog Katoličkog instituta za istorijska istraživanja. Tada je Španiji isporučeno 648 vojnih aviona, 60 oklopnih vozila, 1.186 jedinica oruđa, 340 minobacača, 20.486 mitraljeza, skoro pola miliona pušaka, revolvera, pištolja.
Kako je poznato, u Španiji je od 1936. do 1939. godine ubijeno ili nestalo bez traga nekoliko stotina sovjetskih vojnika.
Što se tiče sovjetskog oružja koje je nakon sloma republikanaca u proleće 1939. godine pripalo frankistima, ono je ipak još nekoliko decenija služilo Španiji. Danas se mnogi primerci sovjetskog oružja i tehnike čuvaju u španskim muzejima.
