NASA je prošle godine najavila lunarni program „Artemida“, koji će se sastojati od tri faze.
U prvoj fazi, planiranoj za kraj ove godine, obaviće se bespilotni let svemirskog broda „Orion“ oko Meseca i nazad.
Druga faza, planirana za 2022. godinu, predviđa obletanje Zemljinog prirodnog satelitskog u brodu sa posadom, dok u trećoj fazi, 2024. godine, NASA namerava da astronauti slete na Mesec.
Šef ruskog Instituta za kosmičku politiku Ivan Moisejev podseća da se nedavno ovom američkom lunarnom programu „Artemida“ priključio Japan, koji će učestvovati u stvaranju lunarne orbitalne stanice „Gejtvej“ i istraživanju Mesečeve površine, a da su se pre toga ovom programu pridružili i Kanada i Evropska svemirska agencija.
„Ostaje pod znakom pitanja saradnja sa Rusijom. Šta se principijelno promenilo? Kada su pravili Međunarodnu svemirsku stanicu Rusija je bila u teškom položaju i SAD su platile za prve komponente te stanice. Kupili su još neku opremu kako bi podržali kosmonautiku u to vreme. Sada ne postoji potreba za tim tj. SAD više nisu spremne da plate. Oni su sarađivali na sledećim principima: svaka zemlja čini ono što može i ono što hoće da učini, a svi ti napori integrišu se zarad jednog cilja, ali pošto SAD ulažu najviše - više od polovine, a cela ideja je njihova, oni su u ulozi strane koja poziva. Ona poziva sve, a pozvala je i Rusiju... Sve zemlje su se složile, osim Rusije koja se premišlja. Problem je što nemamo za to planiran budžet, a SAD neće platiti“, kaže Moisejev.
Let na Mesec politički projekat
Pored toga, Rusija nije zainteresovana za učešće u programu „Artemida“ i zbog toga što je let na Mesec za SAD postao više politički projekat. Dmitrij Rogozin kaže da Amerikanci na svoj program ne gledaju kao na međunarodni, nego kao na program sličan NATO-u.
Postoji Amerika, a svi ostali bi trebalo da pomažu i plaćaju.
Takođe, ruski eksperti ističu da planovi Amerike o kopanju ruda na Mesecu trenutno „nisu ništa drugo nego populizam“. Kako objašnjavaju, Amerikanci mogu da započnu aktivno istraživanje Meseca tek posle 2050. godine, a sada jednostavno troše budžetski novac kako bi privukli komercijalne kompanije da razviju opremu koja je za to pogodna. Radi se o tome da je za program istraživanja Meseca potrebno 150 milijardi dolara. NASA dobija 30 milijardi dolara godišnje, ali taj novac nije namenjen samo za Mesec, već za ceo svemirski program.
Međunarodni sporazum „Artemis akords“, koji su pripremili Amerikanci, predviđa formiranje „bezbednosnih zona“ oko budućih baza na Mesecu s ciljem „sprečavanja nanošenja štete ili mešanja konkurentnih zemalja ili kompanija, koje rade u neposrednoj blizini“. Kako navode zapadni mediji, dokument je usmeren na to da kompanijama koje kopaju resurse na Mesecu obezbedi pravo da postanu vlasnici tih resursa.
Međutim, ruski eksperti napominju da postoje međunarodni ugovori koji su potpisani pod okriljem UN i zabranjuju prisvajanje teritorija na telima Sunčevog sistema.
Na Mesec po vodu
Viši naučni saradnik Instituta za svemirska istraživanja Natan Ejsmont kaže da nije jasno ni o kakvim rudama je reč, s obzirom na to da su američki astronauti i sovjetske bespilotne letelice već dostavljale uzorke tla Meseca koji su ispitivani, a takođe dovodi u pitanje i isplativost projekta.
„Te uzorke su istraživali i pravljeni su zaključci o poreklu i evoluciji Meseca i Sunčevog sistema. Šta bi tu bilo od komercijalne vrednosti? Ništa takvo nisu pronašli. Čak i ako na Mesecu postoje zlato i dijamanti i mi ih dostavimo odatle, to će biti znatno skuplje nego da eksploatišemo na Zemlji“, kaže Ejsmont.
Međutim, ekspert dodaje da postoji nešto što bi bilo korisno eksploatisati na Mesecu.
„Ma koliko čudno zvučalo, ali to je - voda. To je onaj slučaj kada ono što eksploatišemo na Mesecu ne treba da dostavljamo na Zemlju, već da koristimo u svemiru, jer se to može pretvoriti u svemirsko gorivo. To nisu nerealni planovi, ovo se ozbiljno razmatra. Na Marsu je bilo projekata koji bi mogli da proizvode takvo gorivo“, rekao je stručnjak.
Kanadski ekspert Majkl Bajers smatra da je američki pristup neprihvatljiv i da bi Rusija trebalo da razgovara sa drugim zemljama, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Indiju i Kinu, o razvoju alternative „Artemis Akordsa".
Prema njegovim rečima, taj američki sporazum trebalo bi da predstavlja brigu za svaku zemlju, jer je to pokušaj da se multilateralni pregovore zamene sa bilateralnim.
