Tema jačanja vojne saradnje Rusije i Kine istaknuta je u posebnom poglavlju. U njemu su zabeleženi zajednički letovi ruskih Tu-95 i kineskih N-6 od Japanskog mora do Istočnog kineskog mora u julu prošle godine, kao i potpisivanje zajedničkih dokumenata.
„U septembru 2019. godine ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i potpredsednik Vojnog saveta Centralnog komiteta komunističke partije Kine Žang Jusja potpisali su niz dokumenata o vojnoj i vojno-tehničkoj saradnji. Odgovarajuće strukture obe zemlje odlučno negiraju postojanje vojnog saveza, ali je sa stanovišta jačanja saradnje dveju zemalja poslednjih godina potrebno pažljivo pratiti njen dalji razvoj“, navedeno je i izveštaju.
Bela knjiga sadrži i opštu analizu stanja rusko-kineskih odnosa u sferi odbrane. U njoj je istaknuto i usvajanje zajedničke izjave nakon sastanka lidera dveju zemalja u junu prošle godine.
„Pomoću te vojne i tehničke saradnje dveju zemalja (Rusije i Kine) povećava se funkcionalnost naoružanja i upravljanje kineskom vojskom, što ne može da ne izazove povećanje zabrinutosti u pogledu osiguranja bezbednosti oko naše zemlje. Potrebno je pažljivo pratiti tendencije vojne saradnje dveju zemalja“, zaključak je Bele knjige odbrane Japana.
U saopštenju Ministarstva odbrane ističe se i jačanje ruskog vojnog prisustva od Arktika do Bliskog i Dalekog istoka. Bela knjiga tradicionalno posvećuje pažnju povećanju ruske aktivnosti u oblasti Dalekog istoka i u okolini „severnih teritorija“, kako Japan naziva četiri kurilska ostrva.
U knjizi su zabeležene vojne vežbe u oktobru na Sahalinu i Primorju, na kojima je učestvovalo osam hiljada ljudi, raspoređivanje Su-34 na Dalekom istoku, kao i letovi Tu-95 i A-50 u junu i julu prošle godine, kao i prelete iznad japanske teritorije i iznad ostrva Takešima (korejski naziv Dokdo), tokom kojeg je navodno došlo do narušavanja japanskog vazdušnog prostora.
Bela knjiga odbrane za 2020. godinu u utorak je predstavljena vladi Japana.
Spor oko Kurilskih ostrva
Rusija i Japan vode pregovore o zaključivanju mirovnog sporazuma, a Tokio se nada da će taj cilj biti postignut rešavanjem teritorijalnih pitanja, odnosno statusa Južnih Kurila.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine.
Moskva insistira na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne podleže preispitivanju.
Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, razmotri mogućnost da Japanu preda ostrva Habomai i Šikotan. Sudbina Kunašira i Iturupa nije bila tema pregovora.
