Ne može se poreći da je Amerika fascinirana NLO objektima. Međutim, zanimanje za NLO mnogo je veće jer ljudi svuda prijavljuju ove slučajeve i opisuju ih kao slične jedni drugima, piše Lajv sanjens.
„Iako neki označavaju NLO kao vanzemaljske svemirske letelice, taj termin jednostavno opisuje vazdušne objekte za koje nema objašnjenja. Jedna od opcija je da oni predstavljaju tehnologiju neprijateljskih ljudskih izvora, tako da je nemoguće sa sigurnošću reći da su NLO-i bezopasni, rekao je Elizondo. Procena potencijalnih pretnji koje predstavlja NLO stoga bi trebala da uključuje saradnju lidera širom sveta, rekao je Elizondo Luis, koji je sada direktor za globalnu sigurnost i posebne programe na Akademiji umetnosti i nauke Stars, privatnoj agencija koja traga za dokazima o NLO-ima.
„Mislim da nema sumnje da takve stvari postoje“, rekao je. „Znamo da su tamo - imamo neke od najboljih tehnologija na svetu koje su potvrdile njihovo postojanje“. Ali odakle potiču ovi predmeti, koje su njihove mogućnosti i koje su namere onoga ko ih je možda poslao.
NLO-i su poznati i kao neidentifikovani vazdušni fenomeni, a američka vlada prikuplja izveštaje o ovim zagonetnim objektima od 1950-ih u Projektnoj plavoj knjizi Vazduhoplovstva, od 1952 do 1969, i preko Nacionalnog istražnog komiteta za vazdušne pojave, federalne agencije koja je sastavljala izveštaje o susretima sa NLO-om od 1950-ih do 1980-ih.
Projektna Plava knjiga istražila je više od 12.000 izveštaja o viđenju NLO-a. Pokazalo se da je većina njih pogrešna identifikacija aviona, balona, oblaka ili zvezda, ali 700 incidenata je ostalo nerešeno.
„Dugogodišnja stigma i vladina tajnovitost oko NLO-a ohrabrili su ljude da odbace ove priče kao prevaru ili šalu. Ali sve dok poreklo i potencijal tek nekoliko tih objekata ostanu nepoznati, bilo bi glupo ne shvatati ih ozbiljno“, objasnio je Elizondo.
„Nešto je na našem nebu i ne znamo šta je, ne znamo odakle je. Je li to problem?! Iz perspektive nacionalne bezbednosti, da, to je problem“, rekao je. „Moramo shvatiti šta je ovo kako bismo utvrdili da li je pretnja.“
Elizondovo učešće u Programu Pentagona dovelo ga je do saznanja da birokratija sistema ne daje podatke javnosti, čuva ih u tajnosti zanemarujući rizike koje potencijalni NLO-i mogu predstavljati. „To me je zaista nateralo da podnesem ostavku“, rekao je on.
Nema elegantnih rešenja
Mnoge slučajeve NLO-a koje je istraživao Pentagon zabeležili su pripadnici vojske u ograničenom vazdušnom prostoru. Među njima su bila i tri susreta u vazduhu koje su američki piloti snimili 2004. i 2015. godine. Snimci su zvanično deklasifikovani i objavljeni na internetu 27. aprila. Druge instance su uključivale neidentifikovane fenomene koji lete brzinom koja je deluje kao hiperzvučna brzina – više od pet puta veća od brzine zvuka.
Nijedan od objekata nije imao vidljiva krila ili druga sredstva za pogon. Štaviše, činilo se da izvode manevare koji bi ih podvrgli sili čak 700 puta većoj od gravitacije ili 700G, rekao je Elizondo. Da bi se to objasnilo, pilotske kabine mogu izdržati samo oko 18G pre pucanja, a ljudi obično mogu da izdrže samo nekoliko sekundi 9G pre nego što izgube svest, jer gravitacija uvlači krv u ekstremitete, a prestaje dotok kiseonika u mozak, prema PBS-u.
„Nadam se da možemo pronaći elegantna rešenja za ove stvari“, rekao je. „Ako mi možete pokazati jednu tehnologiju koju je čovečanstvo ikada uspelo da napravi da to može, to je sjajno! Ali meni zasad, niti bilo kome iz američke vlade, niko nije mogao da pokaže“.
Pročitajte i:
