„Cilj im je da doguraju Srbiju do ponora kosovske kapitulacije i da onda ona, odvojena od ruske grane za koju se drži, u njega pokorno upadne“, naveo je Anđelković u autorskom tekstu objavljenom u listi „Politika“.
Tekst prenosimo u celosti:
„Ovih dana je u nekim srpskim medijima intenzivirana crna propaganda protiv Rusije. Po pravilu to su sredstva masovnog informisanja bliska vlastima. Preko njih u smeru Ruske Federacije pomahnitalo odapinju otrovne strele NATO lobisti ili makar to čine oni među njima koji danas na neki način rade i za naše vladajuće strukture. Moskvu optužuju da stoji iza aktuelnih građanskih i opozicionih protesta, odnosno, ako u njih i nije direktno umešana, da je inspirator delovanja, kako se kaže, agresivnog ponašanja „desničarskih proruskih snaga“.
Oni koji vode kampanju protiv Rusije, njene motive za udar na oficijelni Beograd objašnjavaju namerom Kremlja da delegitimiše „pokušaje Srbije da pod okriljem Zapada postigne kompromis o novom statusu Kosova“. Nadam se da nisu u pravu. Ne u vezi sa Rusijom, jer tu dobro znam da se radi o lažima. Nema oko toga ni trunke sumnje. Moskva ni na koji način nije uključena u organizovanje protesta u Srbiji. Suprotno su prazne priče bez ikakvih dokaza. Osim ako NATO lobisti ne žele da ubede srpsku javnost da su Rusi veći Srbi od onih na vlasti kod nas, odnosno da deluju protiv njih jer misle da vode Srbiju ka predaji. U tom slučaju onda oni koji rade za oficijelni Beograd, baš njega najgrublje optužuju, o čemu bi trebalo da razmisle oni koji ih danas medijski forsiraju.
Stvar je u tome što nam Zapad ne nudi nikakav kompromis oko Kosova. U igri su, uslovno rečeno, dve varijante kapitulacija Srbije. Prva bi podrazumevala razmenu teritorija između Prištine i Beograda. Ispalo bi da dvostruko dajemo svoje. Kao, nešto bismo dobili, ali to bi bilo mizerno i uz to skupo plaćeno. Druga opcija nije ništa bolja. Ne bismo priznali Kosovo ali bi ono ostalo u sadašnjim međama. Sa Prištinom bi normalizovali odnose po Išingerovom modelu, što znači da bi Kosovo u svakom pogledu tretirali kao državu. Posle nekog vremena došlo bi na red i priznanje „celovitog“ Kosova.
Koliko znam, a nisam baš neobavešten, niko nam sa Zapada ne nudi bilo šta više i bolje od navedenog. Od Srbije, radi imaginarne, kako nam obično kažu „EU perspektive“, traže da se na ovaj ili onaj način odrekne Kosova. I da li je to „kompromis pod okriljem Zapada“? Pitam samo retorički jer svi dobro znamo da je odgovor – ne! Kao što je jasno da oni koji sada u Srbiji napadaju Rusiju zapravo rade ne toliko protiv nje koliko protiv naše zemlje. Cilj im je da doguraju Srbiju do ponora kosovske kapitulacije i da onda ona, odvojena od ruske grane za koju se drži, u njega pokorno upadne.
O tome bi sadašnja vlast, koja im daje u medijima koje nesumnjivo kontroliše toliko prostora za delovanje protiv Rusije i posredno Srbije, morala ozbiljno da razmisli. Ekstremni prozapadni glasnogovornici od nje su pre svega unajmljeni – ili mi se bar tako čini – kako bi amortizovali deo biračkog tela koje je anacionalno pa nekada i antinacionalno orijentisano. Ono nije veliko ali je vrlo glasno i borbeno. Stoga, radi se na njegovom zbunjivanju i ućutkivanju. Uz to angažovani NATO lobisti imaju još jednu funkciju, a to je da se posredstvom njih Zapadu pošalje poruka da iako Srbija ima partnerske odnose sa Rusijom, naš javni prostor nije zatvoren i za zastupnike drugačijih geopolitičkih usmerenja.
Marketinški je i to oportuno i razumljivo. Međutim, posle toga je tačka stavljena na nacionalni pragmatizam. Tu nastupa zona destrukcije nacionalnih interesa. I u nju se sada ulazi. Naprosto, stvar je u tome što mnogo više nama treba Rusija nego mi njoj. Ona je naš oslonac za odbranu Kosova i Republike Srpske. Guranjem Moskve od sebe ne bismo naudili njoj, već sebi. A ako neko to radi da bi dobio odrešene ruke za kosovsku kapitulaciju, taj gazi Srbiju i srpski narod. Ne primarno Rusiju. Otuda, nadam se da sadašnja vlast nema direktno veze (posredno svakako ima) sa blaćenjem Rusije koje je sada u toku. Nije to više pitanje odnosa sa Moskvom, što je takođe samo po sebi bitno, već stava prema sebi i svom narodu, što je još mnogo gore ako je u mračnim tonovima!
Zato se iskreno nadam – a kako se kaže nada umire poslednja – da se radi samo o tome da su se NATO lobisti koje je vlast unajmila otrgli kontroli. Oni, verovatno, rade kako za nove poslodavce tako i one stare, pa nastoje da jednim udarcem ubiju dve muve. Da proteste protumače u interesu ovdašnjih vlasti kao da su isključivo spolja izazvani i svedeni na rušilačku komponentu (iza koje se uzgred rečeno ne zna ko stoji), dok evroatlantskim moćnicima obavljaju posao time što u medijskom prostoru koji im je za realizovanje prvog zadatka dat, napadaju Rusiju i kvare rusko-srpske veze.
Za oficijelni Beograd je to problem – ako to ne shvata vreme je da shvati – jer se stvara utisak da on direktno stoji iza kampanje protiv Rusije. On bi morao hitno da reaguje i prekine antirusko i antisrpsko dezinformativno huliganstvo čiji smo svedoci u nizu pisanih medija ali i TV stanica sa nacionalnim frekvencijama. Ako to ne učini onda se ozbiljno postavlja pitanje da li NATO lobisti zloupotrebljavaju celu situaciju ili se pak stvarno radi o trasiranju puta za kosovsku kapitulaciju!“, naveo je Anđelković.
Pročitajte još:
