Kada će robote opet zameniti ljudi u ruskoj vojsci

Na poligonu Čebarkulj Ministarstva odbrane Rusije testiran je najnoviji borbeni robot „Marker“. Konstruktori su imali zadatak da razviju različita tehnološka rešenja za interakciju kopnenih robota, bespilotnih letelica i specijalnih snaga. „Marker“ još uvek neće slati na pravo bojno polje, ali očekuje se da će 2021. godine biti predat Ministarstvu odbrane RF. 

Tema robotizacije vojske je tradicionalno izvanredna, jer čitaoca više zanima budući „rat transformersa“ nego još jedna u nizu modifikacija neke korvete. Međutim, postoji osećaj da se tema robota često shvata prilično bukvalno. 

Vladimiru Putinu je 2006. godine na konferenciji za štampu postavljeno pitanje: kada će ruske granice čuvati „džinovski čovekoliki borbeni roboti?“. Predsednik je odgovorio da je to, u principu, ostvarivo, ali bez ljudskog učešća nemoguće jer je glavni faktor „graničar“.   

U novembru 2019. godine Putin je izjavio da bi novi državni program naoružanja do 2033. godine trebalo da obezbedi širenje asortimana laserskog i hipersoničnog oružja, kao i borbenih robota i bespilotnih letelica. Veruje se da će do 2025. godine u Rusiji konstruisati i početi da koriste u oružanim snagama robote nove generacije, koji su sposobni da izvode zadatke sa maksimalnom autonomijom i minimalnim učešćem operatera. Pretpostavlja se da će ovi roboti biti naoružani streljačkim modulima i bacačima granata i minobacačima 120 mm. 

U slučaju „konvencionalnih“ sistema, roboti se mogu koristiti i već su u širokoj upotrebi. 

Pametan „robot-deminer“ i opremljeni izviđač 

Potreba za vazduhoplovnim bespilotnim robotima više ni kod koga ne izaziva pitanja. Izviđačke i udarne misije leteći roboti već mogu da obavljaju delimično samostalno. Iako se to uglavnom odvija pod kontrolom operatera. U bliskoj budućnosti se očekuje učenje robota taktici u vazdušnoj borbi i zajedničkim operacijama sa avionima. Ovde će se uloga autonomnog rada bespilotnih letelica značajno povećati, jer reakcija pilota-operatora nije uvek tako brza kao reakcija i odluke veštačke inteligencije. 

Ako govorimo o kopnenim vozilima, tada je za njih najkorisnija sfera: uklanjanje mina. Roboti za uklanjanje mina iz porodice „Uran“ su već u službi ruske vojske. Pametni „saper“ može raditi na udaljenosti do 1 km od operatera, a njegov glavni zadatak je stvaranje bezbednih koridora na minskim poljima. 

Na guseničnu platformu sa daljinskim upravljanjem „Platforma-M“ može se „nakačiti“ izviđačka oprema ili vatreno oružje do 300 kg, i sistem može raditi sa njima na udaljenosti do kilometar i po od operatora. Zanimljiv je i sličan kompleks „Argo“. Pod određenim uslovima on se može uspešno koristiti kao patrolna mašina ili zajedno sa motorizovanim pešadijskim jedinicama. Glavni nedostatak takvih sistema je potreba za daljinskim upravljanjem. U slučaju susreta sa tehnološki naprednim protivnikom koji u svom arsenalu ima sredstva elektronskog suzbijanja, takve mašine mogu postati jednostavno beskorisne i nebezbezbedne: ako protivnik „presretne“ robota, može ga izbaciti iz stroja ili okrenuti protiv prethodnih „vlasnika“. Mislim da postoji i određena zabrinutost u autonomnoj logici takvih robota, jer ko zna šta se elektronskom mozgu može učiniti da vidi i koji će određeni tenk prepoznati da je to „naš“ robot, a ne „njihov“? Ali generalno, upotreba takvih sredstava, razvijenih dvehiljaditih godina, sasvim je opravdana.  

„Nerehta“, štiti ranjenike i tenkove

Masivniji robot „Nerehta“, pored prilično ozbiljnog kompleksa elektronsko-optičkih sredstava i oružja, nosi i leteću bespilotnu letelicu — kvadrokopter sa optičkom TV kamerom. „Nerehta“ je, u stvari, eksperimentalni sistem za razvoj konstruktivnih rešenja i taktika za upotrebu robota u budućnosti. Treba napomenuti da „Nerehta“ ima nekoliko varijanti delovanja: na primer, nenaoružani transportni sistem koji može nositi do 500 kg municije, ili na primer, ranjene vojnike. Inače, upotreba robota u ovoj ulozi ne izaziva pitanja, jer će biti nemoguće narušiti žičanu kontrolu takvog sistema savremenim elektronskim sredstvima.

Sedam tona i 40 km/č je masa i brzina eksperimentalnog robota „Soratnik“, koji bi mogao da deluje kao nosač protivtenkovskog oružja i kao sredstvo za suzbijanje pešadije koja se kreće u blizini tenkova tokom napada. I brzina ovo omogućava i upravljanje se može odvijati iz jednog od tenkova. Ovaj aparat je po veličini uporediv sa malim oklopnim vozilom ili izviđačkim vozilom i nosi 8 vođenih raketa, što je vrlo ozbiljna priča. Ali istovremeno ima iste nedostatke opisanih robota prve generacije: njime se u potpunosti upravlja na daljinu. Ako neko preuzme kontrolu ili je samo poremeti, tada će se takav robot zaustaviti i neće moći da vodi borbene operacije. Stoga je budućnost u autonomnim mašinama koje mogu da obavljaju kratke naredbe od operatora, i da pri tome ne zahtevaju stalnu komunikaciju sa kontrolnim centrom.  

Ministarstvo odbrane Rusije je dosta rado komentarisalo uspešnu upotrebu bespilotnih letelica tokom kampanje u Siriji, ali nije potvrdilo (ni demantovalo) informacije u vezi sa upotrebom nekih od gore navedenih robotizovanih sistema u ovoj zemlji. 

Ako govorimo o najnovijim vestima, onda upravo na primeru robota „Marker“ koji je nedavno testiran na poligonu Ministarstva odbrane RF, vidimo da su u toku radovi na stvaranju sistema koji mogu zameniti pešadiju i oklopna vozila. Očekuje se da se čak i na osnovu teškog tenka „Armata“ u budućnosti može stvoriti robotizovano borbeno vozilo. 

„Perimetar“ – najvažniji ruski robot

Sovjetska i ruska vojna nauka je bila veoma skeptična (i još uvek je) kada je reč o davanju robotima ili automatizovanim sistemima pravo da donose odluke koje su potencijalno povezane sa velikim brojem žrtava. Ali u modernoj stvarnosti je nemoguće zaobići automatizovane sisteme. Čak i u tako strateški važnim oblastima kao što je pružanje nuklearnog kontranapada i, na primer, protivraketna odbrana. 

Sistem automatskog kontranapada „Perimetar“ može se smatrati možda najvažnijim ruskim vojnim robotom. Prema otvorenim informacijama, sistem koji su mediji nazvali „Mrtva ruka“, radi u automatskom režimu. Protivraketna odbrana se odvija toliko kratkotrajno i uključuje takvu količinu informacija da čovek, u principu, nije u stanju da sve prati. Ali na osnovu opšteg stava vojske o tome da roboti donose odluke, pretpostavljam da borbeni režim ovih sistema uključuje čoveka, iako je sav borbeni posao automatizovan. 

Budući strateški robot će biti podvodno vozilo „Posejdon“ sa bojevom glavom klase megatona i krstareća raketa sa nuklearnim pogonom „Burevesnik“. Ova bespilotna sredstva su u mnogo čemu slična: u svojim energetskim instalacijama koriste kompaktni nuklearni reaktor. Oba ova sistema mogu dugo biti u stanju pripravnosti i čekati naređenje za kontranapad: jedan u dubinama okeana, a drugi na nebu. Odluku o pokretanju borbenog režima donosiće ljudi, ali će se svi borbeni radovi ovih robota izvoditi potpuno samostalno. Možda to bude uz učešće operatora, ali nije obavezno. U hipotetičkim uslovima nuklearnog rata, rad redovnih sredstava komunikacije između operatora i njihovih „gvozdenih“ štićenika verovatno neće biti stabilan. Stoga se od svih takvih robota jednostavno zahteva da imaju sposobnost delovanja bez ljudske intervencije. 

Inače, bilo koja strateška raketa je zapravo leteći robot koji potpuno automatski upravlja letom do cilja lansiranjem bojevih glava na pojedine objekte na teritoriji neprijatelja. Naravno, ljudski operater može prekinuti let takve rakete, ali nije odgovoran za njeno pilotiranje. 

Daljinsko upravljanje... tvitovima

Podsetimo se robota koji je leteo u svemir. Reč je robotu Fjodoru, koji je čak otvorio svoj profil na Tviteru i ponekad na njoj ispoljava humor različitog stepena inteligencije. Naravno, ovo nije baš pravi robot, već projekat „Roskosmosa“. Od takvih mašina nema stvarne praktične koristi, ali na takvim sistema su početkom 2010. godine razrađene elementarne tehnologije za daljinsko upravljanje robotskim kompleksima. 

Generalno, postoji puno pitanja kada je reč o ovome i određeno nepoverenje kako u potpuno autonomne borbene sisteme, tako i u daljinski kontrolisane. Ali to ne znači da roboti prolaze kroz teška vremena. Sasvim suprotno. Sva ova pitanja će biti rešena, a roboti će sve češće pretendovati na ulogu „čoveka sa oružjem“. U budućnosti, u beskontaktnom ratu roboti će dobiti sav težak i prljav posao na bojnom polju. Pa ako je tako, onda, ko zna, možda će pravo na čuvanje granica jednog dana preći od graničara do džinovskih čovekolikih borbenih robota. 

Pročitajte i:

• Roboti-ubice su jedna od najvećih pretnji čovečanstvu, mora im se stati na put
• Misija završena: Ruski robot „Fjodor“ više neće leteti u svemir
• Od zavarivača u fabrici do ostvarenog umetnika: Put jednog robota u Rusiji /video/