Predsednica Udruženja Pokret majke enklave Srebrenica i Žepa Munira Subašić je poručila da „majke nikada neće posustati od progona zločinaca“, te dodala da je to njihovo „pravo i obaveza“.
Subašićeva je poruci dala i aktuelan ton, pa je predsednika Srbije Aleksandra Vučića označila kao „najodgovornijeg“, jer, kako je navela, daje utočište zločincima u Srbiji.
Predsednik Vučić je, inače, na današnji dan 2015. došao u Potočare da oda poštu žrtvama prošlog rata, a onda je brutalno napadnut kamenicama, a napadači na njega do danas nisu identifikovani i sankcionisani, prenosi Tanjug.
Bivši američki predsednik Bil Klinton, koji je svojevremeno boravio u Srebrenici, rekao je da je 11. juli „uznemirujući podsetnik svima na užasnu cenu koju smo platili zbog dešavanja u prošlosti”.
Američki državni sekretar Majk Pompeo je rekao da su SAD „odigrale ključnu ulogu u zaustavljanju rata u Bosni i Hercegovini“, a da su administracija i lideri u poslednjih 25 godina revnosno radili na zaštiti sećanja na žrtve genocida, privođenje zločinaca pravdi i borbi za istinu”.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kazao da „Srebrenica ostaje bolan simbol neuspeha međunarodne zajednice u pružanju zaštite civilima kada im je ta pomoć bila najpotrebnija“.
Turski predsednik Erdogan je ocenio da je „Srebrenica jedna od najsraminih i najbolnijih stranica istorije“.
Bošnjački član Predsedništva BiH Sefik Džaferović je rekao je da „genocid nije sprečila ni Srbija, ni Evropska unija iako su to mogle“, a da se danas, umesto katarze i izvinjenja, kako je naveo, „isto onako planski i sistematski nastoji negirati genocid“.
Lider bošnjačke SDA Bakir Izetbegović je u svojoj poruci rekao da „međunarodna zajednica nije odbranila Srebrenicu pre 25 godina, ali da danas ima priliku da odbrani istinu koja se dovodi u pitanje+“, te poručio da se pridružuje apelu da visoki predstavnik iskoristi bonska ovlašćenja i nametne zakon o odabrani negiranja genocida.
Papa Franja je konstatovao da „nažalost, mržnja koja je doprinela ovakvom krvoproliću i dalje je prečesto prisutna u različitim delovima sveta”, te da se nada da će je zameniti dela onih koji teže da izgrade bolju budućnost, svet mira za generacije koje dolaze kroz dijalog razumevanja i uvažavanja drugih”, a njegovu poruku pročitao je nadbiskup Luiđi Pezuto, apostolski nuncij u BiH.
Povodom današnje komemoracije u Potočarima oglasio se i hrvatski predsednik Zoran Milanović ocenivši da se, kako je naveo, „genocid dogodio“, da ga „ne treba osporavati“ i da je „važno da se zna ko ga je počinio“.
Crnogorski predsednik Milo Đukanović, kojeg su bošnjački lideri inače pozvali da ove godine dođe u Potočare, ali ga je u tome sprečila epidemija virusa korona, ocenio je da, kako je rekao, „ovaj strašni zločin nad bošnjačkim narodom i danas nameće ista pitanja. Zašto?“ i istakao da je „ponosan što je Crna Gora bila prva država u regionu koja je pre 11 godina usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog Parlamenta o Srebrenici“.
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, na kojeg su Bošnjaci vršili pritisak da u skladu sa bonskim ovlašćenjima donese zakon o zabrani negiranja genocida, rekao je da „virus ne može da spreči okupljanje plemenitih srca da se danas sećaju i mole za žrtve“.
Srpski političar, lider LDP-a Čedomir Jovanović, koji se nalazi u bolnici zbog zaraze korona virusom je na svojoj fejsbuk stranici napisao, između ostalog, da su “sudske presude Mladiću i Karadžiću mala uteha za majke“ i da, kako je naveo, „ne postoje godine zatvora koje mogu nadoknaditi ijednu izgubljenu glavu…“.
Nakon službenog dela komemoracije, usledilo je polaganje cveća i verski program.
Inače sećanje na srebreničke žrtve se i ove godine, uprkos epidemiji virusa korona, obeležava nizom manifestacija u Federaciji BiH.
