Istraživanje sa ovakvim rezultatom sproveo je crnogorski ogranak nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava. Podatak očigledno pokazuje da su svi oni koji su uključeni u projekat inženjeringa „promene svesti“ negde omanuli.
Jer, posle toliko uloženog novca, višegodišnje permanentne medijske kampanje, pisanja udžbenika u kojima su Srbija i „srpski nacionalizam“ označeni kao jedini krivci za rat, rezultat je morao biti znatno veći od devet odsto.
Izgleda da su oni koji su istraživanje radili toga i svesni, pa tako zaključuju da su ključni kanali za informisanje mladih o događajima iz devedesetih godina prošlog veka oni neformalni, „sa kolena na koleno“, kako kaže član tima Centra za demokratiju i ljudska prava Matija Miljanić. Miljanić ovakvu vrstu informisanja smatra „apsurdnom“ i, u izjavi za „Radio Slobodna Evropa“, lamentira nad činjenicom da se tako nešto dešava kada postoji ogroman broj istraživanja i publikacija na tu temu.
Ideološke manipulacije i pojednostavljena zapadna slika
Od kraja ratova u bivšoj Jugoslaviji prošlo je dvadeset godina, a zvanična zapadna istina u državi kakva je Crna Gora, koja je kampanji „promene svesti“ izložena najmanje od 1997, izgleda da nije uspela.
Prema rečima sociologa Petra Lađevića, obrazovanje je ključni mehanizam za formiranje svesti o bilo kojoj vrsti socijalnog života, pogotovo u formativnim godinama mladosti. Pored obrazovanja, naš sagovornik navodi i medije kao još jedan takav mehanizam.
„Ali svest isto tako oblikuju familija, način života u zajednici… Dakle, da bi se neka svest menjala, najjednostavniji način je istinito, tačno i precizno informisanje i, sa druge strane, obrazovanje koje počiva na realnim činjenicama, a ne na izmišljenim. Obrazovanje isto tako može biti jednako manipulativno kao i mediji, ako je školski sistem zasnovan na pretpostavkama koje su ideološkog, a ne naučnog karaktera“, objašnjava on.
Mladi su istinoljubiviji i mimikrija im se teže prima
Mnogi tvrde da je Zapad dobio, ne samo politički i vojni, već i kulturni rat na ovom prostoru, počinje svoje tumačenje istoričar Čedomir Antić. I on, kao i Lađević, smatra da je obrazovanje ključni faktor formiranja svesti mladih o društvu. Međutim, pokušaj „promene svesti“ u Crnoj Gori, prema njegovim rečima, nije uspeo i istraživanje pokazuje da većina građana u Crnoj Gori ne prihvata koncept koji im je nametnut.
„Delimično mi se čini da taj koncept nije uspeo zato što zapadne sile nikada nisu imale celovitu ideju šta bi radile na Balkanu. Oni znaju šta ovde ne valja, oni znaju da ovde nešto demontiraju, ali nikada nisu napravili svoju konstrukciju bilo čega što bi trajno opstalo. Njihova vizija reformi je, zapravo, vizija njihove permanentne dominacije“, kaže Antić.
Pitanje formulisanja kulturne i prosvetne politike jeste ključno za formiranje svesti mladih, ali u Crnoj Gori nameće se još jedno pitanje – pitanje identiteta, navodi naš sagovornik.
Pokušaj sa formiranjem novog crnogorskog identiteta došao je kasno, jer više ne živimo u XVIII ili XIX veku – dobar deo građana Crne Gore već ima kreiran nacionalni identitet.
„Očigledno je da je među mladim ljudima, koji su po pravilu veći idealisti, naivniji su, manje znaju i istinoljubiviji su od starijih, makar nam tako govore književnost i umetnost, teže izvesti tu vrstu mimikrije, asimilacije i konverzije koja postoji kod starijih ljudi“, objašnjava Antić.
Ono što u istraživanju fascinira, dodaje on, je činjenica da u Crnoj Gori živi najmanje 23 odsto onih koji nisu ni Srbi, ni Crnogorci i sunarodnici su onih koji su devedesetih ratovali sa Srbima.
Procenat onih koji krive srpstvo i Srbiju za ratove trebalo bi da bude približan tom broju, ali nije tako. To je značajna informacija koja govori o svoj politizaciji događaja iz devedesetih, zaključuje Antić.
Pročitajte još: