Komentarišući izjavu bivšeg premijera samoproglašene Donjecke narodne republike (DNR) Aleksandra Borodaja da će dve republike iz Donbasa uskoro ući u sastav Rusije, zamenik šefa predsedničke administracije Dmitrij Kozak je rekao da izjave političkih ličnosti i društvenih organizacija o ovoj temi treba posmatrati kao lično mišljenje tih ljudi.
Borodaj je kazao da je siguran da će prilično brzo republike Donbasa, Donjecka i Luganska narodna republika, postati, ne de-fakto delovi Rusije, kao što su sada, već i de-jura i nazvao je važnim korakom to što je Donbas glasao za promenu ustava u Rusiji.
Međutim, ruski politikolozi ocenjuju da je ideja o pridruživanju Donbasa Rusiji povezana sa željom njenih stanovnika, ali da je realizacija te ideje u doglednoj budućnosti teško moguća.
„Borodaj je, najverovatnije, imao na umu da su LNR i DNR u svom ekonomskom i političkom životu prilično povezani sa Rusijom. Tamo se koristi ruska valuta, tamo se, većim delom, prodaje roba koja se proizvodi u Rusiji. Ljudi u Donbasu su orijentisani na priključenje Rusiji. Oni maštaju o tome, a sam nastanak republika je počeo upravo od toga — činjenicom da su te zemlje želele da napuste Ukrajinu i da postanu deo Rusije po uzoru na Krim. Druga stvar je što formalno ove republike nisu deo Rusije, i što u bliskoj budućnosti neće moći legalno da se pridruže Rusiji“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Bogdan Bezpaljko.
Specijalni status za Donbas
Poznavaoci političkih prilika u Rusiji dobro znaju da Rusija nikad nije nameravala da integriše Donbas ni bilo koje delove Ukrajine. Naprotiv, zalaže se za specijalni status tih delova, u kojima većinski žive Rusi, u okviru Ukrajine. To potvrđuje i stav ruskog predsednika Vladimira Putina po ovom pitanju. On je više puta isticao značaj uvođenja specijalnog statusa Donbasa u ukrajinske zakone, sa posebnim akcentom na Štajnmajerovu formulu, dokument kojim se definiše mehanizam za donošenje zakona o posebnoj proceduri za lokalnu samoupravu u Donjecku i Lugansku, a koju su potpisali predstavnici Kijeva, Donjecka i Luganska u Kontakt grupi.
Takođe, Moskva se zalaže i za punu primenu Sporazuma iz Minska i ostalih sporazuma za rešenje ukrajinskog konflikta. Problem je, međutim, što Kijev ne poštuje obaveze iz tih dogovora koje je preuzeo na sebe, već gleda kako da ih zaobiđe.
Donjecka i Luganska narodna republika proglasile su nezavisnost od Ukrajine nakon državnog puča u Kijevu i nakon što su nove ukrajinske vlasti u aprilu 2014. godine počele vojnu operaciju na istoku zemlje. Kako se procenjuje, u tom sukobu je stradalo oko 13.000 ljudi.
Nezavisnost je proglašena na osnovu rezultata referenduma održanog 11. maja 2014. godine i još tada su zatražili da se priključe Rusiji.
Žitelje Donbasa kažnjavaju zbog ruskih pasoša
Strah od odmazde ukrajinskih vlasti je sigurno jedan od razloga zbog čega veliki broj stanovnika Donbasa želi da ima ruske pasoše i druge dokumente, a Putin im je to omogućio tako što je građanima Donjecke i Luganske oblasti koji su tamo živeli do 2014. godine dao pravo da dobiju rusko državljanstvo po uprošćenoj proceduri.
Samo tokom prošle godine 227 hiljada žitelja samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike dobilo je državljanstvo Rusije, zbog čega su se našli na udaru kijevskih vlasti.
„Ti ljudi su napravili svoj izbor time što su iskazali želju da dobiju rusko državljanstvo. Nakon što su dobili ruske pasoše, neki od njih su se našli na udaru sankcija od strane Ukrajine, pa tako, naprimer, stariji ljudi gube mogućnost primanja penzije u Ukrajini. Zahvaljujući korupciji, informacije o državljanstvu se brzo šire, te ljude otpisuju i oduzimaju im ukrajinske pasoše. U najgorem slučaju, ti ljudi će biti čak i krivično gonjeni“, priča Bezpaljko.
Ekspert ocenjuje da je ovo „najdublje licemerje Ukrajine“, jer jedan broj zvaničnika ili jednostavno veoma bogatih ljudi ima dva ili tri pasoša i niko ih ne progoni.
„Živi primer za to je oligarh Igor Kolomojski, koji je izjavio da ima tri državljanstva, a u Ukrajini ga nisu zbog toga progonili“, zaključio je Bezpaljko.
Pročitajte još:
